Naoblačilo se nebo iznad duvanjskog kraja, nekako je nostalgično popodne kakvo samo zna biti u jesen kišnu kad opada lišće.
Zato nam kao sol na ranu stiže poziv izvan zavičaja od kolege Duvnjaka (I.B.) koji više od pola života živi i radi negdje tamo, dakle, razgovor s njim, priča koju smo pozorno slušali samo se nadoveza na rečenu nostalgiju.
Dakle, njegova kratka priča, a kaže da je se često sjeti, jer ga podsjeti… ide ovako:
Jukica je čitav život bio kovač u Rosku Polju. Ćaća i on su bili badžanaci (oženili dvi sestre). Vrlo drag i ugodan sugovornik.
Dica mu živila u Zagrebu, pa Jukicu kovača kad je ostario odveli gore, što je Jukici, po pričanju očevidaca, bio najteži trenutak u životu.
Najradosniji dan, pravi blagdan bio je za Jukicu kada bi ga nazvao tadašnji roški poštar s kojim bi se raspričao, pitao za svakoga i to ne samo za ljude, nego za konje, krave, ovce, ima li vukova na Zavelimu, jesu li prisušila Močila, pa onda ko je li i još stari pratar, kose oženio, umro, kome se rodilo dite, ko s kim sidi (sili, ašikuje, zabavlja se…), jesu li se gudini zaklali…
Dodijalo bi poštaru odgovarat na brojna pitanja pa bi rekao Jukici da je isteklo vrime razgovora, tada bi Jukica, živopisnim riječima, pozdravljao:
“Molim te ko Boga pozdravi mi Rožane, sve dojednog, i žive i mrtve, otiđi na groblje, sidi ispod Peragina križa i sve koji se sićaš pozdravi ih, neću, neću ti ih brojiti!
Pozdravi mi moj Zavelim, sve vile i vukove na njemu, sve srne i medvide, lisice i jazavce, sve ćukove u selu, laju li i sada po noći ko kad smo išli na sila, sićaš li se pajdo, pozdravi mi vedro nebo iznad našega sela, pozdravi i oblake kad nalete, pozdravi i zagrli nako Roško polje široko i sve što pase po njemu i gmiže po njemu, pozdravi mi sve ptice…i pozdravi mi sve baje, sve mrave u Rošku Polju di god da ih vidiš, pozdravi sve od Zavelima do mravi, čuješ li i zbogom ti, pa uvik me nazovi, ubi me ovo gori…i često sanjam vile zavelimske, Bože moj lipa sana”
Možda kolega malo i pretjeruje, doda malo svoje nostalgije, ali…tako vješti pripovjedači ispredu priču, a da nije primicala nikada se čarapi ne bi mogli isplesti, roman napisati…
www.tomislavnews.com/Tekst: i.b. i lj.đ.
