Čitam vaš portal, čitam Pisma iz tuđine i lijepo je da ljudi pišu o svom iskustvu, o tuđini, o zaradi, o ljubavi prema zavičaju, pa rekoh i ja sam u tuđini, mogla bih napisati pismo različito od svih ovih…
I dalje sam u bolnici, ne daju mi kući, jer kažu liječnici – nisam još za kuće! A mene malo boli, malo ne boli, a dani svejedno prolaze, daleko od roditelja, od obitelji, od prijatelja, od…
„Kućo stara, kućo stara, tko te sad otvara, nit je vatra naložena …“, eto ta mi pjesma padne napamet dok ovo pišem.
PIŠE : Dana Bekavac/ www.tomislavnews.com
Već je pola godine kako sam daleko od svojih, u tuđini, a ne zarađujem i što je još teže, samo trošim!
Pola godine kako kavu nisam napravila, ni MLIKO prigrijala, na prvu zakasnila i bila nenaspavana…
Nas je šestero, a kao da nas je sto šestero, rasuti na četiri strane.
Nešto mislim, evo i da dođem kući, ako ne mogu zarađivati, a trošiti moram, što onda, a jesam troškali.
Od kad sam u tuđini dobila sam čin poručnika, samo ležim i poručujem tko će mi doći, tko će mi što donijeti, što mi treba.
A koliko se moji brinu za mene mogla bih vam dugo pisati. Samo jedan mali detalj za ovaj put. Slučajno pročitam poruku na maminom mobitelu, piše joj muž, moj tata iz tuđine, iz Austrije: „ Ja sam dobro, jastuk mi je moja dukserica…“, ali o životu u tuđini naši očevi nama nikada nisu govorili i ne govore, zato mislim da ne trebaju kukati ovi u tuđini, ako ja mogu bez kukanja…
Poručujem svima da budu vedri, da se smiju, šale, vole…
Imam veliku želju napisati potanko o onomu što sam doživjela i kako sada funkcioniram, pa očekujte još koje pismo iz tuđine.
I koristim ovu prigodu pozdraviti sve koji ovo pročitate i koji me poznaju, posebno one koji me ne poznaju, haha.
Sve vas voli vaša Dana iz Krapinskih Toplica!
www.tomislavnews.com
