Naki čovik ko bi se nado nako iznenada? Ma pola svita je on obašo i svagdi radio, od Dalmancije do Njemačke, od Crne gore do Zagreba. Taj se nije mogo smirit na jednom mistu.
Kako se ne bi sićala moja kuma, sprovoda se sićam ko’ da je jučer bilo. – klimajući glavom potvrdi Uzdoljka. Na moju duknju svi koji su čuli zasmijali su se i to na greblju njegovoj Jozinici koja plačući veli: E moj Jozo di me ostavi samu jadna ja di sam sad prispila. Što ću bez tebe moj Jozo? Plače žena šta će, žao ti svoga. Ma nemoj plakat bona Jozinice, did Jozuka ti je sad u Kraljevstvu nebeskom. – pokuša je utješiti baba Grbavčuša. A veli Jozinica „Ma šuti moja Grbavčuša znam ja njega, nalet ga ne bilo, kakav je ko’ zna di je on dosad smirijo. I na moju jedinu grišnu dušu puno svita se zasmija. Sramota brte. Akobogda sad on nas gleda ozgar s neba i sve čuje šta pričamo i vidi šta radimo, tako brte pratri kažu. – nastavi baba Grbavčuša.
Šta ti misliš kuma Anđe vidi li se ozgar sve što mi radimo i vidi li did Jozuka sve ovo danas šta se ovde radi? – upita Jozipovicu. I ako vidi moja Jozipovice bolje bi mu bilo da ne vidi samo bi ga ražljutilo ovo sve šta vidi, a gori ne mere psovat i galamit. Moja kuma da vidi šta je bilo od ovoga svita ne bi nikad poželio da se vrati i što bi imo vidit? Vidio bi velike kućetine i u njima dice jedno ili dvoje a u nekim kućetinama nema nikog – otprtljalo jadna ja. U njegovo vrime u svakoj kući sedmero – osmero dice. Vidi ti bona kako sve odprtlja u Austriju i Njemačku ko’ da je tamoka sve džaba nalet ga nebilo. Što ne ostane ovde prisilo mu ono i nešto radi, more se i ovde beslejisat. Kažu ko biva sad su naši na vlasti, a ono jope odoše isto ko i kad nisu bili naši.U kuću natrpalo ti aparata da ti ne znaš zašto što služi i otišlo u Njemačku.
Oni televizori tanki ko’ dašćice, kako ga je nako napravilo, Bog’a nubiće. Putevi asvaltirani ne samo do kuća nego i do klanica a u njima nema ništa. Ni krave ni teleta ni kokoše ni pileta. Šta ćeš moja kuma nevistama gospojama smrdi klanica pa je lakše kupit onu đadriju renovku i jaje u trgovini. Što bi did Jozuka reko kad bi mu baba Jozinica za ručak donila renovke i salami sa kupovnim kruvom ili onu kupovnu kokoš što nareste za 10 dana. Šta bi reko did Jozuka moja Grbavčuša da vidi di ode ova omladina, od Rvacke do Njemačke i to svi odprtljaše i dicu odvedoše.
A ovde zemlja zaresla niti se kosi niti se ore, ritko brte. Nigdi ovce ne moreš vidit a janjetina se jide svagdi koliko oćeš ili kad se ženi ili na sprovodima ili vako. Nigdi krmeta a svi imaju za narizat suvog mesa ne znam odakle brte. A držat ovce ili goveda ili nešto sijat i sadit – kažu ne isplati se, ne znam. Nekad su ljudi išli na silo jedni drugima, pomagali kopat i kosit jedni drugima, igrali kolo, pivalo se a vidi sada. Niko ni skim. Svi nose one telefone i šnjima pričaju i njizi gledaju. Niko neće pišice dvista metara prić, sve je u autima. Što bi reko did Jozuka da vidi ovu omladinu kako se oblači i kako se zabavlja? Kažu da se đati i ženskadija napije u tim birtijama ko i muškadija. Bože sačuvaj nose razdrte pantale prisilo im ono i to skupo plaćaju. Pa vidi i ove neke starije prdonje i neviste, pa i oni nose razdrte pantale pa i kmisi, jadna ja, ko biva i oni moderni, jesu jedreni, Bože me ne pokaraj.
Da ne govorim moja Grbavčuša šta je ostalo od muška danas. Nekad je muško bilo glava kuće i sve ga se pitalo, a sad sve nevista odlučuje, utirala ga u tulac i on nesmi probilit. Što god misli napravit siroma pita nju.
Ma šuti bona bolje bi bilo da did Jozuka ozgar ništa ne vidi i ako je išta i vidio pokajo se virnje mi što je i provirio.
