Oduvik san volila pričat naške riči, nekoga sramota, drugi se tim diči.
Meni brte taman su, jer baška je svoje,
Svakom svoje lipo je, pa i meni moje.
S naškim ričim resla sam ja u svome kraju,
stara čeljad samo otu besidu poznaju.
Stogar brte ne razumim one što se stide.
mome srcu priresle su te Naške Beside
Besida po besida, eto ti iglene,
jos da čujes kada oto zapovrzu žene.
Jedna maše kudiljom moj domaći svite,
a druga traverzom useknjuje dite.
Treća iglom pletićkom po uvu se češe
a četvrta đavleka, sve po spisku skreše…
Oko nji se cirlikaju domaća drčina,
tako je to bilo vazda od starina.
Vakat se prominu i beside stare ,
mlađarija današnja za oto ne mare.
Balduze i strine i izvanjske zave,
sad se nekom novom modom vascili dan bave.
Turske serijetine sada su u modi ,
oli se na vejsu cili dan provodi.
Neću duše grišit i mene privari,
pa mi digod zbog vejsa ručak zeru zagori.
Kudilje su istrunule, igle zarđale,
ne znam kad smo se mi žene na kavi sastale.
Pravo da vam rečem, mrsko meni nije
i na vejsu nać kubiju di se dobro smije.
Pa ja tako nalavanta na Naške Beside,
Bože prosti na vejsu,cili dan provede.
Bogu vala da mi stari vele mučan nije,
pa mi moje moderne on oprosti grije..
Biše drago i njemu kad mu pripovidi ,
da na vejsu ima čeljad što naški besidi
Oj čeljadi pravi ste mi, nijedno se od vas ne da
ali znajte da sam i ja”june od starih goveda”.
Tomićusa mene rodi moja majka mila,
od ajdučkog kolina Tomic Mijovila.
Eto svitu , ja vam reko , pa sad i vi znate,
da sa jednom Brišnjićkom vi posla imate..
Jezik mi je ko čekalo od starinjskog mlina,
besiditi po naški s vami je milina.
A sad zbogom čeljadi do prilike nove,
jopet ćemo besiditi, sad me krevet zove.
Sanjati ću o vami i o svome kraju,
di još čeljad našku besidu čuvaju.
Svima redom od srca želim laku noć!
Nek vam Bogo dragi bude u pomoć!
Prid Ivanjdan na četeri dana
iz srid srice srca piše
Šijoruša Stipanova Dana.
Danijela Perković
www.tomislavnews.com / Foto: prelja, iz arhive TN
