Naš Tomislav svim Duvnjacim dika
Izgubit će duvanjskog čovika.
Ako vako nastavi i krene
Tu će ostat samo uspomene.
SPJEVALA : RUŽA MARINČIĆ
Šta to goni narod da se seli
Da se tuđem ognjišću veseli.
Da se tuđe kulture prihvaća
S tuđinom se živi kao braća.
Neću sudit na to nemam pravo
Ali neka razmisli se malo.
Nek razmisle ti što side gori
S kakvom mukom narod im se bori.
Ima l’ narod išta zagriznuti
Kvalitetnu robu odjenuti
Kad se vaka politika kuva
Narodu je voda već do uva.
A Duvnjaci uvik su selili
Ali rodnoj grudi se vraćali.
Sada vlada neka moda nova
Ne odlaze nigdi bez sinova.
Vode ženu, kćeri i sinove
U tuđini grade im domove.
A duvanjska opustiše sela
Sudbina je njima nevesela.
Što moramo u svit odlaziti
Što će se našim ognjišćima biti.
Podiljeni mi smo na tri strane
A svi misle živimo bez mane.
Često kažu oni tamo oće
Jer je slađe kad je tuđe voće.
Al’ to voće ti moraš ubrati
Bez listava teško ga probrati.
A dok listve stabilne sagradiš
Niko ne zna iz čega se vadiš.
I kroz kakve muke moraš proći
Jer je teško do bezbrige doći.
Nema tuge dok je srce živo
Ali često nama bude krivo.
Sada ćemo i to zanemarit
I po nečem drugome udarit.
Ko otiđe neka ga Bog prati
Hvala Bogu ako se kad vrati
Vi nastojte zadržat što osta
Jer seljenja svima nam je dosta.
A to mogu zaustavit samo
Oni koji sad vladaju tamo.
Fotelje bi napustit valjalo
A za narod potrudit se malo.
Vrijeme leti brže nek se misli
Neko zločest sve nam ovo smisli.
Al Duvnjaci u tuđemu kraju
Odani su svome zavičaju.
Spominju ga i danu i noći
Kad tad znaju opet će mu doći.
Dok se zemlja oko sunca kreće
Svoj Tomislavgrad zaboravit neće.
Mi volimo svoju rodnu grudu
Tuđini je nastojat zaludu
Da nam bude bolja nego mati
Za Duvanjskim poljem Duvnjak pati.
www.tomislavnews.com
