Moja obitelj uglavnom jede domaću hranu: imamo svoje ovce, krave, kokoši, svoju pšenicu, sve povrće i voće sami uzgajamo, zdravo se hranimo kao i mnoge obitelji u našem selu…
Ovako je, izdaleka, počeo jučer ujutro (subota) svoju priču uz kavu poznanik kod kojega, uglavnom, nabavljamo domaću hranu. Pozvao nas je ranim jutrom želeći da se uvjerimo u istinitost vijesti koju nam je javio telefonom, a koja je kratko glasila:
-Naše kokoše jutros snile jaja u različitim bojama, a ima i šareni, čudom se čudimo, evo dolaze i susjedi, ne mogu virovati, dica su oduševljena, a ja se bojim kako ta jaja nisu zdrava-priča nam gazda Ivan i pokazuje u nekoliko zdelica različito obojena jaja, a ima i obojenih.
-To ste vi bojili za Uskrs, pa u svakoj kući sutra će biti takvih jaja, žene ili djeca skuhaju, oboje ih, na neke nalijepe sličice, ne vidim tu ništa čudno?
-Ali ženo, ova jaja mi nismo bojili, sirova su i maloprije sam ih donio s gnjizde, iz kokošinjca, evo neka su još topla. Eto tamo na polici ona što smo sinoć kuvali, bojili, djeca lijepila sličice, ali ova, ova su ovaka, obojena i šarena jutros osvanula u gnjizdi, u kokošinjcu. Čuješ što ti govorim, nisam ni ja mogao vrovati, mislio da mi se pričinja ili me dica zezaju, a onda gledam kokoš i ona upravo snese, ispade iz nje ovo šareno jaje.Čudim se ja, a i kokoše čudno gledaju u šarena jaja – priča Ivan uvjerljivo i malo se smijucka, pa mislimo kako se s nama šali.
-Ne znam kako te uvjeriti, ajmo u kokošinjac, nisam ih još pustio, plašio sam se da nije, ne daj Bože, kakav otrov, maloprije zvao veterinara i oni rekli da ne bi tribalo biti ništa opasno-i dalje se pomalo smiješeći uvjerava nas Ivan.
-Pa u čemu je tajna tih šarenih jaja?
-To pitanje sam čeko i znam na njega odgovor nakon čuđenja i cilu noć razmišljanja.
-Čekamo, nestrpljivi smo, a nemamo baš mnogo vremena!
-Ako oćeš dobru priču, slušaj, a odgovor je jednostavan. Dakle, prošle večeri žena pekla neke kolače, kruv, posvetalicu, kuvala jaja, a dica ih bojila, lipila neke sličice na nji. Nakon toga smo na stolu večeravali kruva-pogače, kumpira, Veliki je petak, pa smo svi postili, bilo mrva pun sto. Pokupio sam sve mrve i treno ih prid kokoše.
Po mrvama su bila neka zrnca u bojama, ja mislio to ona s kolača, ali računam to ne smeta kokošima, nisu gadljive. Slatko poćopaše, a svitlo samo žmirka, pa nisam dobro ni vidijo. Kad jutros otvorim, imam šta viditi : pune gnjizde obojeni jaja, šareni, ko da sanjam.
Pravo se poplašim, ruke mi se tresu, ali sam uzeo dva tri razbio ih, prava jaja unutra, žumanjak, bilanjak, a ljuska nije bila, svakakva je, samo bila nije!
Zovnu ja ženu, vidi i ona nešto nije u redu, poče se krstit, ja malo uključi „lampicu“ i otkri tajnu.
Sinoć dica prosipala one boje što su bojila jaja, a neke boje bile u zrncima i ja sam sve to s mrvama istreso pred kokoše! I to je to! Pitao sam jutros veterinara more li biti od toga i je li opasno za jelo, on mi reče da ne more biti opasno jer na bojama piše bezopasno! Evo desetak smo ih skuvali i uopće nisu prominili boju.
I nije to sve, ja sam po prirodi radozno, pa pomislim možda bi kokoše mogle nosit i lipljiva jaja. Obojena i još se lipe za ruku, pa će onda i sličice bit lako zalipit. I po zrnju ječima malo istisnem onog sekundarnog lipila i to dadnem kokošima. I evo, gledajte, jutros one kokoše što su ćopale zrnje s lipilom snesoše i obojena i lipljiva jaja, virovali ili ne! Ako ne virujete, gledajte, probajte!
I ko god ne viruje neka dođe i vidi moj izum, morete me zvat izumiteljem, jer sam otkrio recept kako kokoše mogu sniti obojena jaja, boja po želji, ili šarena, a mogu i lipljiva. Čini mi se i dosta tvrda, pa ću s njima sutra na tucanje, ako moja jaja budu najtvrđa bit će to pun pogodak – zadihano nam ispriča i otkri tajnu Ivan. Kaže da će još malo ispitivat i onda prijavit svoj izum.
Pa što smo drugo mogli nego čestitati mu u ime sve djece koju će veseliti obojena, šarena, po želji i ljepljiva jaja, a da ih sami ne moraju bojiti i iz ruku im neće ispadati.
www.tomislavnews.com/ Foto : Profa
