Evo fala Bogu stigo sam na odmor sa svojom obitelji, u svoje selo, svoj Tomislavgrad. Svi moji na odmor došli i u grad otišli, a ja ne volim gužvu, sparinu, pa ležim u hladovini i samo dumam, a dugo me muče neka pitanja…
Reknem ja često sam sebi šta te briga, tebi je dobro, je teško radit, ali mora nešto bit i teško, rekne mi i ona moja pusti nije za te politika, ali neki mi đava ne da mira, pa zato sam odlučio postaviti neka moja pitanja javno, na ovom portalu, našim hrvatskim političarima u B i H, može i u Hrvatskoj, a postavit pitanja i ovima na portalu, ako mi objave ova pitanja i ako mi isprave gramatiku i pravopis, jer ja sam gipser, a nisam političar ni pisac. To ne znači da sam u glavi nepismen, neću sad o svojoj pismenosti, nego o politici u koju se isto ne razumim, ali volim se u nju petljat.
Prvo i prvo, lipo je vidit da je moj Tomislavgrad lipo uređen i da je još lipši ovako liti kad mi dođemo iz tuđine, mnogo auta, mnogo ljudi po birtijama, mnogo sporta i kulture i u gradu i u selu, kome je do toga. Svi su sritni, nasmijani, drago birtijašima, trgovcima, a drago i našim pratrima, lemuzine puna korpa i to papirnati eura, a dadne se i ovako u crkvu, za crkvu, za redovinu, kad je vinčanje, dadne se i nako, ne mere pratar živit o zdraku.
Da znate da sam i ja bio branitelj, došo iz Njemačke kad je počeo rat, a žena i dica ostali u Njemačkoj. Bilo gadno do Boga i meni i njima, ali bilo nas je više taki. Bio u svim položajima, bio u Oluji, na Šatoru i Cincaru, Kupres je već bio naš, to govorim jer sada gledam te slike i malo koga poznajem što se slikaju na televiziji od onih što su s menom bili, ali ko zna di smo se mi što smo priživili razletili, a ovi zauzeli položaje, a da ne znaju šta je ratni položaj.
Završi taj nesretni rat, izginu mladost, izborišmo svoju državu Hrvatsku, svoju domovinu Republiku Herceg-Bosnu, za što smo ratovali to smo i ostavarili. Tako su nam i naši zapovjednici i političari u ratu govorili, a mi vikali kad bi pošli u bitke, na položaje, kad bi nam bilo teško: Za Hrvatsku i Herceg-Bosnu, a virujte meni budali da niko nije spominjao da se bori za državu Bosnu i Hercegovinu!
Prođe srićom rat za onoga tko je priživio, a pokoj duši i hvala mojim suborcima koji položiše svoje živote za domovinu.
Danas se ja pitam koju, meni je domovina, tamo di mi je zavičaj, di sam se rodio i zašto sam se borio bila Herceg-Bosna, a Hrvatska je bila suverena i samostalna država, čiji sam i ja državljanin, imao sam domovinu i samostalnu državu.
I samo što ja iza rata, računam nemam šta više tražit u Hercegbosni, jer nemam posla, razvojačen sam, nemam škole, a i obitelj mi u Njemačkoj, priđo granicu, čujem da su političari ukinuli, prodali Herceg-Bosnu, nema je više, ja mislio neko se šali? Ali nije, nema je, a bome mi ni ova sada Bosna i Hercegovina ne sliči na samostalnu državu. Kako to da u pola te države skoro nema Hrvata, a i u drugoj polovini di Hrvata ko rećemo ima, svaki dan je manje, iseli sve, i iz moga Tomislavgrada i iz nekadašnje Herceg- Bosne, pa neka bude i iz sadašnje B i H.
Shvatili ste što pitam: koga su pitali političari da ukinu Herceg-Bosnu?
Ko zna smi li se sada to i pitat i oće li ovo pitanje iko objavit?
Drugo je moje pitanje: Zašto nas koji smo se borili za Hrvatsku na Kamenskom na granici zaustavljaju, prigledaju, pritresaju, triba nam putovnica, ne možemo prinit ni komad pršota, a mi stalno govorimo kako je to naša država, za nju smo se borili?
I još nešto, a kad ja počnem pisat ne znam stat, pitanja stotinu, ali ako mi neko odgovori na ova, ja ću postavit još neka.
Ne daju nam normalno ući u Hrvatsku, a nemamo ni Herceg-Bosnu, pa pitam jer kažu da smo mi Hrvati na referendumu prije rata zaokružili da smo za samostalnu B i H. Ja tada nisam bio kod kuće, ja sam letvom zaokruživao njemačke fasada što i sada radim, pa pitam:
Može li se i sada raspisat neki referendum za što smo mi Hrvati u B i H?
Evo sada će izbori pa neka nam kažu ti naše vođe, koji se samo zadovoljno smiju, ti naši političari ko da se rugaju nama braniteljima, a vidim da ih i maltretiraju, dižu specijalce na nji. Fala Bogu da nemam nikakvi povlastica što sam branitelj, ako Bog da uskoro ću u mirovinu i ostat ću s obitelji, zabavljat unuke u „svojoj“ Njemačkoj di nas sada ima više nego u B i H. Kad se zaželim svoje kuće u pustom selu, upalim đogu ili sidnem na avion i eto me u moju domovinu, u moje selo, u moj Tomislavgrad.
Imam još nešto pitat i ove na portalu, ali to ću u drugim pitanjima, ako mi ovo objave i neko mi odgovori na ovo što me muči. A ljut sam i na naše novine i portale, da mi je Bog dao da sam pismeniji kad odem u mirovinu piso bi za novine, a nakupilo se tema.
Nemojte se štogod ljutit na svog gastarbajtera, malo mi dosadno, ne smim vanka, pa moram malo izdušit, vako kad sam na odmoru.
I dođite na kavu, da malo proljudikamo!
www.tomislavnews.com/ Nekadašnji branitelj i duvanjski gastarbajter na odmoru
NAPOMENA UREDNIŠTVA: Samo smo malkice intervenirali dok smo prepisivali tekst (rukopis olovkom napisan) da bude razumljiv !
