Prođe odmor i gužve u selu
Cilo lito prođe u veselju.
Svetkovina i derneka pusti
I feštanje čoviku dogusti.
Sto svatova i turnira tristo,
Feštalo je svako naše misto.
Pivalo je i loptu šutalo,
Evo sada ostade nas malo.
Tišina je neka zavladala
Samo stara u promet se dala.
Ona iđe od kuće do kuće
Ne smeta joj ni ladno ni vruće.
Pa izviđa ima li još neko
Da ne ode raditi daleko
U tuđinu ko i naša dica
Pomogla i Marija Divica.
Stara žuga što brzo odoše
Ko da im je ovde bilo loše.
„Šuti Lolo, prava si budala,
Ja se dice nisam nagledala.
Samo bace pune kuferine,
A nevista mimo mene mine
I otira kandžijat kroz selo
Mora vidit je li sve veselo.
A unuče kako koje dođe,
Poljube me i do sobe prođe
Mobitele one da priključe
Jer na fejsu nema i od juče.
Pa zapiždre u ‘ne kutijice
Riči nemeš čuti od te dice.
Baba im se jadna obraduje
Što je nova od njizi da čuje.
Oni šute u me ne gledaju
Samo one kutije čvokaju…“
Broji stara, ne slušam je ni ja
Kamo li će ona mlađarija.
Stara gleda ko svete sličice
U unčad i u troje dice.
Kakve dice već stari sinova
I stalno i nudi isponova:
Probaj pitu meka je ko duša,
Ali staru niko i ne sluša.
Vruće pokve ispod našeg sača,
Što se niko za pršut ne laća.
Majko draga pa tek smo ručali
Ne nutkaj nas nismo više mali.
Dvajest dana prođe u minuti
Spremaju se nazad, stara šuti.
I sve glavom vrti li ga vrti.
Na polasku svi se izljubimo
I sretan put njima poželimo.
Stara suze sa pregačom briše
Iz dna duše duboko uzdiše.
Zamakoše za brigove naše,
Vrime ručku stara im još maše.
Uvečer se jave stigli sretno
I pozovu oboje direktno.
Za pet dana oni će feštati,
A na fešti mi moramo biti.
Jedan unuk završio školu,
Pa na feštu zove dida Lolu.
Ne bi išo, ali zapela stara,
Tebi Lolo samo žao para.
Kaže sama ona će putovat,
Nije lako dite iškolovat.
Vozi Ćićko fala dragom Bogu,
Misliš Lolo bez tebe ne mogu.
Romza stara, ne mogu je slušat,
Pa ću vozit do Minkena kušat.
Je daleko, ali vuče merdžan,
A tribaće na putu bit vazdan.
Da je barem kakvo društvo dobro,
Al sa starom bit će gadno, pobro.
Još kad sidne do mene vozača,
E to vam je ljudi kazna jača.
„Smanji Lolo, ne voziš kumpire,
A ja tada stisnem priko mire.
Ona drće, a zaprla nogom,
Ludi Lolo, ja te kunem Bogom
Zaustavi ja moram izaći
Prid očima meni već svitljaci.
Nema izać, il’ usta zatvori
Do Njemačke da se ne govori.
Pa ću vozit ko normalni ljudi
Kad ti pričaš volan mi poludi.
I neću vam sada pisat više
Javit ću vam kako nama biše
U Njemačkoj di mi mladost osta
I kako me dočeka ko gosta.
Kad se vratim dragom Mrkodolu
Imat ćete šta čut svoga Lolu.
A do tada sve vas ljubi Lola
Što putuje iz svog Mrkodola.
www.tomislavnews.com
