Kiša pada nedilja je sveta,
pa ne more Lola da prošeta,
do birtije, kuće najmilije,
a stara se ispod oka smije:
„Šta je Lolo, došlo vrime piva,
ko da bi te ostavila živa.
Ko da ova ne valja iz kuće,
u birtiji čeko bi svanuće.
I umrt ću, a razumit neću
što tražite na Bezinskoj sreću?
U auto naliješ gorivo,
al’ što moraš u se livat pivo?“
„Moram stara i ne jedne više,
nervozan sam, loše ti se piše!“
„Gusli Lolo i prikrati vrime,
tako ti se piše ove zime.
Star si Lolo, noge te izdaju,
ni ćukovi za tebom ne laju.
Ne benda te niko više stari,
uzmi gusle, po njima opali!
A i zato snaga ti je slaba,
Nisi više seoska baraba!“
Tu me stara ujide za pluća,
sad ću guslit pa nek’ ori kuća.
Opet mislim ko li će me čuti,
kad u selu zaresli su puti.
Desetak nas stariji imade
što samo put do birtije znade.
I do crkve, triba čuvat dušu,
kakvi god nam vitrovi da pušu.
Mlađarije jedno troje ima,
Al’ nediljom ne paše im klima.
Od jeseni do kasnog prolića
gadan miris selom se osića.
Čim osvane nediljica sveta
svaka baba ode do bureta,
di je malo žuko kupus rani
sve do lita on će da nas ‘rani.
Mlađariji smrdi s kilometra
Ne vole ga, je velika šćeta!
Iđu pravo dragoj Piceriji,
prokidaju komad najmiliji.
Sad se siti jedne grdne svađe,
al’ tada se ljudi bilo mlađe,
pa mi šala bila na pameti,
umalo mi glava ne odleti.
„Neću stara ni ja kupus više,
za picom mi moje tilo diše.
Iđem stara u selo po picu,
pa ću njome iznendit dicu!“
Jami stara jednu cipanicu
al’ promaši moju ćivericu:
„Mrš pogrdo, ne truj moju dicu.
Brezobrazluk samo ti u glavi…!“
Skoči stara mal’ me ne udavi.
Ne smim kazat šta je dalje bilo,
Stara mi je zapišala prilo.
Neću grišit iđu nam Svisveti,
sama noga na groblje mi leti.
Pomolit se za pokojne svoje,
obuzima tuga srce moje.
Neću grišit nedilja je sveta,
ali stara oko mene šeta,
jezičina mlatara prokleta:
„Ajde Lolo o izborim malo,
da svit čuje što nas je zapalo.
Znam da ne smiš i tebi je prpa,
jerbo i ti listiće se trpa!“
„Nikoga se ne bojim neg’ Boga,
šuti stara, klepnut bi te moga.
O izborim kad bude službeno,
a do tada ti ni jedne ženo!
Moglo bi ti biti baš je…dnako!“
Kiša pada, Šujica je mutna,
progoni me jedna čudna slutnja,
o kojoj ću uskoro gusliti,
više će nas ili manje biti,
sve ću reći, ništa neću kriti.
A do tada, dragi moj narode,
misto piva ja ću piti vode.
Pjana glava ne nosi barjaka,
ljubila je Lolu cura svaka,
jer sam bio dika od momaka.
Zaguslio i bila ga volja
prvi Lola dragog Mrkodola
S prilipoga Duvanjskog polja.
www.tomislavnews.com
