Dragi moji pošteni Duvnjaci
I poštene drage moje žene,
Koji no ste davno dica bili,
Jeste li se danas prisitili
Kako je se nekad čestitalo
I kako se šalu zamećalo.
Kad bi došli čestitari stari,
Pa bi njima čestitali mali.
Novu bi im tiho čestitali,
a oni im mater opsovali!
“Sritna nova, a ljubim ti (psovke ne pišem!) staru”,
I ode vam mater na pazaru!
Krivo dici, pa kazala majci,
Ali majka sve na šalu baci!
Bila još i neka kletva gadna,
Ko bi danas reko muko jadna.
“Neka ti je sritno novo ljeto,
proveo ga, da prostiš, ko pseto!”
Ne mislim ja da je bilo dobro,
Al mi nešto na um pade pobro.
Jer u Loli ne more sagnjiti,
Pa sam moro ovog se sititi.
Nekadašnje čestitke i šale,
Nama starim sada one fale!
Sada ne smiš tako govoriti
I tako se u društvu šaliti!
Svi smo sada kulturni i fini,
Moj narode svom Loli izvini,
Mamuran je, iđe kroz Paljike,
Sitio se i Brišničkog Dike.
Triput mu je pokoj duši dao
Kod Zorinog doca kad je stao.
Moro sam vam ovo ispričati
I neka se sve ko šalu svati.
Nekad bilo i bilo nam milo,
Zato je se rado spominjalo.
Mlađim ovo ne dajte čitati,
Što ne valja ne tribaju znati.
Stižem kući, a već viče starka:
“Pjana glava ne nosi barjaka!”
Ja virujem svi ste sada trizni
I neka vas prođu dani krizni.
Svi vam bili lipi ko u raju
I nek dica oko vas letaju.
Nemojte im psovat ko nekada,
Sad kultura našim selim vlada.
I nek bude tako dragi svitu,
veselte se novom, Mladom litu!
Ovo vam je ispričao Lola,
Iz duvanjskog sela Mrkodola,
Uz ispriku, jer je stara škola.
www.tomislavnews.com
