___________________

___________________

Ljetna je večer, ali u duvanjskom kraju prohladno i što sritnim muževima preostaje nego se uputiti do birtije, a kad se ne vratiš za sat vrimena, koliko ti je zakonita odobrila, spas je – prometna policija!

-Idem je, draga, do naše, seoske birtije vidit šta ima u selu, a ulit ću tu na benzinskoj i gorivo za sutra, da ne moram rano ustajati, ti nam pripremi sve što treba sutra za kumove svatove.

-Nemoj se zadržavati, dođi za pola sata, najdulje za sat, da se naspavamo, a ne sutra s podočnjacima na svadbu. Ja ću poligat dicu i imam nešto ispeglat, ajde, nemoj da te ja zovem.

Ode Antiša, ali šta će u seoskoj birtiji nema nikoga, a sve gradske zna ko svoj džep.  Odavno mu je more zamirisalo, otisne se do Splita, preko Imotskog, samo auto upravčilo, valja osjetiti šum mora i prošetat rivom kao u studenskim danima.

Otisnu se do obale, do poznatog kafića, a tamo poznat svit. Taman se raskomotio, kavu do pola popio, zazvoni mobitel:

-Jeda te, požuri, čekam , pa već si uduplo dogovoreno vrime.

-Eto me odmah!

I uz ispriku društvu krenu odmah kući, ali svjestan da ne može stići prije sat, sat i po, poče smišljati što će izmislit, kako se ženi opravdat. Priđe granicu i kad ugleda policajca uz cestu i podignuto “STOP”, sinu mu!

“Gospodine, vozite malo prebrzo, ali nema nikoga na cesti, pa ovaj put samo opomena i pazite”, obrati mu se tolerantni policajac.

-Ne može tako, molim Vas pišite mi kaznu!

-Ali gospodine, samo malo usporite, nikakvu kaznu, nije to neki velik prekršaj.

-Preklinjem Vas, napišite mi kaznu za brzu vožnju, evo plaćam, molim Vas samo napišite!

I napisa mu policajac, Antiša plati, uzme priznanicu u ruke, mašući njome slavodobitno upade u kuću:

-Je… ti ovakvu državu, upravu, policiju, izađeš  u birtiju u selu, što  ‘no kažu priđeš kućni prag, a moraš se dva sata svađat s policajcem eto tu  pred kućom dokazujući mu da nisi brzo vozio. Našo se neki, pa puši balon, pa evo vidi na kameri, pa…Što ću, na kraju popustim, evo vidiš platim, ali ljut sam k’o pas…Čim priđeš prag, oni za vrat, plati, plati, imaju oni pik na me…!

-Pusti sad, neka si ti živ došo, a mogo si do Splita popit kavu i nazad, a ne  pripišaj ‘oda, pa tri sata…- tješi ga žena.

www.tomislavnews.com