USNULOM, A DRAGOM GRADU
Prolazim gradom ali ne ovlaš
već ono polako, da sve vidim.
Možda je malo pust, ali je naš.
Možda ubog, ali ga se ne stidim!
Preziru te oni koje si stvorio.
Gaze te i lijevi i desni ekstremisti.
Kroz stoljeća svemu si odolio,
vanjštinom drugačiji, u duši si isti!
Kao da je mržnja ušla u modu
pa svi nešto trijebe, krvna zrnca broje.
Ja ne znam što se dogodilo narodu,
ali ne brini, doći će to na svoje!
U tebi je još puno dobrodušnih ljudi,
ja to dobro znam…a i ti to znaš.
Ljudi nekad polude, pravo im budi,
ali tvoj je ovaj narod, a i ti si naš!
Autor: Jakov Krišto
www.tomislavnews.com
