Taka je bila kuma Katica. Ne zna te vi nju. Uvik u pokretu, uvik joj se žuri, uvik trči nekud.
Što ona naumi radit, niko je ne more odgovorit . Prija koju godinu vidim je trči s njive i viče kako od kiše ne može zalit kupus! A viruje samo svojim nogama. Sretnem je trči u grad. Zaustavim auto i molim je da sidne , da je povezem.
-Fala ti kume, ali nemam kada sidit, žurim u grad!
Prošloga prolića bila je kod sina u Njemačkoj i na jedvite jade pristade da sa mnom putuje u zavičaj. Suvozač i ja naprid, a kuma pozadi, među torbama. Kuma mala ,a torbe velike. S pričom nije prikidala, te vidite ovo, vidite ono, te sporo vozite, kad ću doć starom, zaželio me se, stalno zove, ne mere sam.A triba sada u proliće dignut i ono zidova na ogradi. To je muški poso, ali, rano moje, ko će dat muško u selu. Bi moj stari, ali ne mere, sve mu se otelo. Ja po cili dan dižem te ograde, ja srušim, dica ozidaju, ja je po cili dan rušim, ona se noći ozida, zida, i tako po cilo lito, uvik struge na njoj, pa kokoše, pa paščad, gadi ti se salata iz nje…Navila se kuma, a mi pucamo od smija.
Svunoćalo se kad smo prišli granicu. Ja i Jozuka stali prid jednim restoranom popit kavu, kuma neće da izađe, nema kada, žuri joj se. Ostavili je mi u auto, a vratili se za pola sata. Nastavili vožnju. Kuma se ne čuje, mislimo zaspala. Reko Jozuki da je probudi, da se malo smijemo njezinim pričama. Suvozač pretura po zadnjim sjedištima, privrće torbe, psuje, galami, nema kume.
“Nije kuma dugme, ima li je ili nema?”
“Nemaaaa!”
Ko će kumu na oči, sramota, izgubili ženu…Vraćaj, se traži kumu.
Vraćamo se, a kuma trči uz autoput, ko mala maratonka. Vozači trube, ali kuma skinula šudar i trči, ne osvrće se, e da vam je to bilo vidit, da je bilo uslikat… Zaustavimo auto kod nje, psujemo, a ona odmahuje rukom.
“Vozite vi, nemam kad ja vas čekat, prije ću vakooo!”
Jedva smo je ujtili i uvukli u auto.
“Kume , dovezli smo ti Katicu, riži pršut”, probudišmo kuma u ponoć.
“Đavlu ona , a neće biti lipo ni vamom, kud je požurila, baš mi bilo lipo brez nje, taman sam malo počino. Da ste je turnuli digod u rivinu, izrizo bi vam pršut, ovako, ajte, laka vam noć.Ti stara ulazi, diš sad u va doba noći”.
Sve je vako bilo, na moju jedinu dušu, kad vam kaže kum Marko,koji će vam još digod ispričat štogod, svakako!
www.tomislavnews.com/Kum Marko