Vrime između Božića i Nove godine, pa do Tri Kralja najintenzivnije je razdoblje “zamiračine”. Svih tih blagdana, nakon mise, i cure i momci iz cile župe, najsvečanije odiveni bi šetali, igrali kolo, pivali gangu i pripivavali, dok su stariji promatrali i komentirali. Prigoda je bila konkretizirati ranije pokazane simpatije, razriješiti dvojbe ili nesporazume, zamirit nekog novog, uspostavit kontakt i prošetat, pa čak i dogovorit dolazak na silo. Zna se da su se u duvanjskom kraju stoljećima svatovi održavali isključivo zimi. A većina cura je zamirena baš na “zamiračini”.
Sitimo se da je Crni Ruškin zahladio odnose s curom Jelom, kad mu ju je tetka skudila. Pa mu je sutra gangom poručila, da joj je “izmoda”. Oba “kućna savjeta” su na Božić postavili strategiju, ali… šta će se događat “na terenu”?.
Vita Jelo vidit te divota,
Ostavit te, je li mi sramota!?
Crni je na Stipanjdan, vidjevši je kršnu i stasitu, počeo prvi, ali Jela po savjetu babe ‘Ercegovke, odma odgovori, vrlo konkretno:
Crni Ruškin brini svoju brigu,
Moj je ‘manet na Širokom Brigu.
Svit se uskomeša, odma se znalo da je ‘manet otišo vitrom babe ‘Ercegovke. Znalo se dogodit da cura dadne ‘manet momku, kao “navlakušu” drugom, neodlučnom, i onda bi taj žurno reagirao. Umicanje je, ponekad, bio smišljen potez, da se obitelji dovedu pred “svršen čin”, ako su bili protiv njihove ženidbe.
Crnom se smrknu, kad se siti da je noćas kasno kroz selo prosviro mercedes. Onda, opet misli, ko na Božić uvečer nosi ‘manet, možda je neko bio kod rodbine?! Odluči je večeras umaknut. Kolega i rodijak je posrednik, koji u šetnji, u prolazu, dobi kratak Jelin odgovor: “Neka večeras dođe u deset, na silo kod Mare”. Smušen i nesiguran cili dan misli: “Šta ako ne tidne… Ja ću otić po Ivku, Pod Brigom …!?”. Jedva dočeka pola deset, spremi se i kratko s vrata, ukućanim reče: “Budite spremni, noćas ću umaknut curu!”. Ovi ostaše u čudu, “koga”, ne znajući da isto pitanje muči i Crnog. Svrati po rodijaka Andriju, ostavi auto u sri sela “da zametne trag” i uđoše na silo. Mara ih dočeka na ganjku i uputi u svoju sobu, di je Jela već bila spremna.
Prosviraše dvaput kroz selo, zapucaše nekoliko puta i uvedoše mladu u kuću. Obitelj je spremna, pun je stol svega, samo tetke nema. Rekoše da je legla, pravdajuć to “boliglavom”. Rodijaci i pajde osvanuše s Crnim proslavljajuć “akciju umicanja”. Pivalo se, mezilo, a bome i dobro popilo, neki i previše, pa su nekoliko puta letili vani povraćat. Zato je rodijak Andrija zaključio: “Nemoj slučajno sklanjat zaprežna kola isprid kuće. Potkočena ruda taman dobro dođe za privisit se kad povraćaš”.
Ujutro, na Ivandan Jela i Crni poraniše na ranu misu, pa kod pratra, a već na pučkoj se navistiše, i to sva tri puta. Ponosito se, nakon mise, provezoše lemuzinom kroz šetnju, poprskaše blatnom vodom tri cure, žureći na prstensku užinu. Sve se detaljno dogovoriše. Jelina komara će doć u nedilju 03. siječnja, a svatovi će bit na Tri Kralja.
Tri dana kasnije, u sridu, rodijak Andrija donese ‘manet, od Matije, Jeline mlađe sestre. Tako Crni i rodijak postadoše badže. A baba ‘Ercegovka tada otkri karte i objasni svoj strateški potez, čime je potvrdila, ono po čemu je bila nadaleko poznata, mudra i odlučna: “Ma dašta, morala sam tako. Ma kakav Široki i ‘manet. Jeli je već 21., a mala sa 18 nadigla nogu. Ako je priskoči, ostade mi Jela, a vaka cura. Neka iđu za svojom srićom. A dobre su momke probrale”.
I stvarno, prije pedesetak godina cura čim priđe dvadesetu, kontala se u stare cure. Tako i Crnoga tetka, sad joj je 36, a već punih 15 je “otpisana”. A danas, zbog škole i karijere, s toliko godina ih se najviše uda.
I da zaključimo, vidimo kolika je uloga ‘Ercegovke kao savjetnika. A sada, svaki političar, direktor, svaka faca u državnom sektoru ima po nekoliko tih “naćvara ili uhljeba”, bez obzira na narodnu: “Pametnom savjetnik ne triba, a budalu svitovo ne svitovo!”.
PIŠE : Del-Mat
Slijedi: Svatovi na konjima
www.tomislavnews.com/ Foto: Tomislavgrad / Duvno / Županjac na starim razglednicama i fotografijama *
