Frano vam je ljudi na prikleci, Pa je gusle ostavio djeci
A djeca su meni ih prodala
Žena janje za njizi je dala.
Ja sam starac s Duvanjskoga polja,
Svi me zovu mrkodoljska Lola.
Mrkodol je u duvanjskom kraju
Za to selo svi gotovo znaju.
Ja se volim prirodom šetati
Životinjom ko dici tepati
Volim baje, poskoke i zmije
Još ni jedna ugrizla me nije,
Ne računam ujede od prije.
U brdima rijetko sretnem koga
Ma ne dice, već vršnjaka svoga.
Po brdima nema više stada,
Samo babe i dikoja mlada
Što kod kuće ne imaju rada
Pa šetaju Gradinom ćukove
Udovice što su pune love.
Što njemačku mirovinu troše
Jer su, vele, bile sreće loše.
Muž im umro, Švabo pare broji
Koliko je takvih ljudi moji.
Kažu samo župa Bukovica
Ima više od sto udovica
Što dobiju eura tisuću
Sve imaju i prelijepu kuću
Malo na se troše mirovinu
Više daju nevisti i sinu
A najviše unucim podile
Neka nama naše bake mile
A ako li eurića nema
Dom starački njojzi se priprema
Došlo vrime starost svakom smeta
Sve što priđe šezdesetak ljeta
Ako nemaš bar smotak deviza
U kući će brzo nastat kriza
Kad zetovi s unucima stignu
Odmah viku po tavanu dignu
Riže pršot punac i punica
Samo neka nisu gladna dica
Tko je sritan pa neviste ima
U toj kući vazda se beštima
Jer nevista sve do podne spava
Ne zove je ni ovca ni krava
Kad svekrva sve po kući smiri
Onda tiho nevisti poviri
A nevista na postelji leži
Na svekrvu priko oka reži
Di ćeš stara nemoj me pometat
Sada moram internetom šetat
Još po fejsu ja moram lajkati
Slazi doli dica će plakati
Prisvuci ih i u školu spremi
I više se ne obraćaj meni
Tako živi naše selo malo
A sve muško u poso se dalo
Svi odoše u te zemlje strane
Nema muška u selu, jarane.
Spala knjiga na nas dva tri stara,
A ostali odoše zbog para.
Svako malo mobitel mi zvoni
Jer se sela brzo site oni
Kako im je ovde lipo bilo
Pa spominju i guvna i silo
Zove Neno, božije ti žabe
U Zagrebu sve bi dao džabe
Da se vrati on na guvno svoje
Stari dani da mu se tu broje.
Obolio željan rodnog kraja
Svježeg mlijeka, koprva i jaja,
I škripovca iz svoga dočića
Pravog vina iz svoga lončića.
Pa da onda do Vignjišća trkom
Od Vignjišća do Ukosa s mukom.
Sve pričajuć iz života zgode,
Zbogom Lolo, sad mi tramvaj ode.
Nije prošlo ni deset minuta
Zove Garčić on već Vranom luta
Di si , Lolo, ja sam jutros došo
I odma sam na vri Vrana pošo
A popodne eto me kod tebe
Godinama mene Zagreb jebe
Ja u njemu ne mogu disati
Niti onog zraka mirisati.
Ja čim banem na Privalu, Lolo,
Pred očima polje uokolo
Pa pogledam s onog Vidikovca
Ljudi moji nema toga novca
Koji može taj užitak platit
Duvno moje brzo ću se vratit.
Ne daju mi ni ručat na miru
Iz Kanade zadajem ti viru
Zovu ko da viču sa Gradine
I oni se zažele starine
U djetinjstvu kuda su hodili
Dok su mater za ruku vodili
Svi bi sada da im piva Lola,
Na dočiću zaigrali kola.
Zove Mladen iz ravnog Čepina,
Čeka li me duvanjska dolina?
Ljeto stiglo, mene tamo eto
U svom Duvnu provesti ću ljeto.
Ne daju mi ko čoviku ručat
Mobitele sada ćeš zamučat
Ugasim ga, narižem slanine
Bilog luka, božije miline
Pečenice , iz mišine sira
Ljudi moji prija li mi prija.
Sad ću malo zaspati na travi
Tako radi svaki čovik pravi
I car legne da se u njem slegne.
A večeras kada stignem kući
Malo ću se oprat i prisvući
Pa posjetit u Staračkom Franu
Odniti mu našu zdravu hranu.
I kazat mu da gusle slušaju
Moje pisme i dalje čitaju
Na onome duvanjskom Portalu
Što su Frani poslale zahvalu.
Ja ću sada Franin poso radit
Na Portalu lajkove zaradit.
Oči mi se već sklapaju same
Čitatelji vi ste zakon za me.
Javit ću se ja uskoro vama
A do tada neka je Bog s vama.
Piva, gusli, radi što ga volja
Stara Lola sela Mrkodola,
Sa slavnoga Duvanjskoga polja.
www.tomislavnews.com
