Moj Camino – Dan IV.
Sviti moj, čeljadi moja!
Piše: Franka Čolina
Prvo smo mislili da ustati nećemo, ali ko tice jutros Obvezno mazanje nogu vazelinom i ajmo pomalo uz Božiju pomoć.
Do Pomplone 5 km, šala mala, i tu smo na trgu odrapili dobra 2 sata . Doručak, tortilja de patatas, odlično tradicionalno španjolsko jelo, pačastile se samo tako😀 Vrijeme da nas se pitalo i da smo pisale kako želimo sigurno ne bi ovako dobile. Bogo kad daje, daje i šakom i kapom, nema škrtarenja.
Danas skroz druga priča od jučer, odnosno druga priroda. Proplanci s uljanom repicom(ovo žutilo što vidite na slikama), žitna polja, polja boba, mali potočići ali i dalje veliki usponi, a još veći spustovi. Razumit će oni koji pješače…koliko god mislili da su usponi teški što uistinu itekako, toliko su spustovi teži…pod ručnom se spuštaš i mišići, kosti, zglobovi, a posebno koljena jako trpe. Dragom Bogu fala zdravstveno stanje više nego odlično…Petice, prstići, listići i ostale pokretnine sve fercera, Bože podrži❤
Molitvica
Dragi moj Gospodine, danas svi koraci i molitve za dar života. U mom srcu i molitvama posebno dva para koji žele taj dar D.M. – K.M i J.Š.-A.Š. Dragi D.M. ti si tu svaki korak, štapovi koje si mi poklonio prije 2,5 godina tu su gdje im je i bila namjena❤
P.S. Dođemo u selo u kojem nađemo prenoćiste al večera?! Kakva večera, nema šerpe nigdi, a o drugom da ne pričam…Gladne ko vukovi, ali Božja providnost je na djelu. Žena nam gozbu spremila na kraju…
Ne tražite spektakle na Caminu oni vam sami dođu😇❤🙏
Nastavlja se…
www.tomislavnews.com/Tekst i foto: Franka Čolina
NAPOMENA: Tekst nije lektoriran!