SAMO DA SE NE PROMAŠIMO
Hoćeš li doći u moje siromaštvo,
kad sve okitim i očistim?
Hoćeš li sjesti za pun stol, a ja gladna Tebe?
Hoćeš li biti sa mnom umornom u kuhinji?
Hoćeš li me napokon poučiti
da te čekam čistijeg srca nego doma?
Nisi li ti birao štalu, prljavu, malu?
Dođi u moju štalu i “prepune jasle”.
Dođi prije nego dođu ostali gosti!
Dođi dok se znojim, čaše glanjcam, tanjure brojim.
Dođi… !Ako triba, trzni mi koji tanjur iz ruke,
uzmi sve te besmislene kućanske muke
i reci mi da sjednem i slušam te poput Marije,
ne poput Marte.
Dođi prije Božićne ispovidi,
da mi ispovid više vridi.
Dođi u sva neispunjena obećanja
i uzaludna znanja!
Dođi u sve one želje koje ne želim,
u sve prolazno čemu se veselim.
Dođi i uzmi sve što čvrsto držim, a ipak gubim.
Dođi, jer mi Ti u meni neprestance šapućeš
da te ipak LJUBIM.
Dođi u ovo svratište srca i jaslice stavi
da i moj “Božić” bude Božić pravi.
Sva moja spremanja ploda ne daju
ako Tebe, BOŽIĆU, promašim na kraju.
DOĐI…bez kucanja, u bilo kojem trenu,
probudi me zabrinutu, umornu i snenu.
Kad pomislim da ćeš otići kod dostojnijih
i svetijih ljudi,
TI ipak dođi ,
pa u mojemu srcu i mojemu domu BOŽIĆ BUDI.. <
Autorica: Danijela Dana Perković
www.tomislavnews.com
