SJETNA PJESMA
skoro je dvadeset i pet
i skoro deset otkad tebe nema
istrunule odavno tvoje ruke
i narukvica od kože
koju sam njušila kad si me grlio
i pričao što ćemo raditi
kad budemo imali dvadeset i pet
i evo
skoro je dvadeset i pet
i skoro deset otkako te nema
zaboravili su te oni što su plakali
i govorili da ću te zaboraviti ja
čim se izgovore plaćene mise
i tvoja majka isprazni tvoj ormar
skoro je dvadeset i pet
i skoro deset otkako te nema
a ja još kupujem tvoj parfem
da namirišem jastuk pred spavanje
i svaku večer molim anđela čuvara
da te dovede u moje snove
skoro je dvadeset i pet
i skoro desetljeće otkako te nema
a ja ti i sada čujem glas
ja te i sad za tople ruke držim
još uvijek okrećem tvoj broj
da ti kažem što mi se danas dogodilo
skoro je dvadeset i pet
i skoro deset
otkako te
nema
