NEMA NIKOG…SAMO PUSTOŠ
Nema nikoga…
Samo pustoš.
Vrime je davno stalo,
ne čuje se više ni žagor čeljadi,
ni komešanje ajvana ni živine.
Plač i graja dice su zanimili,
sad ćukad cvile negdi
po gradskim stanovima.
Tišina, nema nikoga.
Svi su negdi kradom otišli,
pognute glave i bez riči opraštaja.
Tamo negdi daleko ogluviše i oslipiše
i prave se da ne čuju dozivanje
vičnoga kamena
i zov stare krošnje,
čija debela ladovina
strpljivo čeka na svoja
dobro poznata lica…
Gore na nebesima zvizdan
tugu svoju zrakama krije,
čekajući da se u polju
pojavi težak sa motikom.
A njega nema…
Autor : B.Lončar
www.tomislavnews.com/Foto ilustracija FB
