Dvije kćeri tati,
od zlata curice.
Prvoj ime Mara,
drugu zovu Kata.
Mićo problem stvara:
„Zašto nemam brata?“
Djevojčice male,
k’o velike cure,
sklanjaju sandale
u kuhinju žure,
i prašinu brišu
koju Mićo skupi.
Radeć‘ iglenišu:
„Baš su dečki glupi!“
Kad to Mićo sazna
sestrama zaprijeti:
„Stići će vas kazna,
lutke ću oteti!“
Uz to još se svađa:
„Isprljat ću kuću,
pa vas čeka rađa!“
Bez krčmara loše
račun pravit bilo.
Sestrice odoše
materi u krilo:
„On nas stalno draži,
za kosu nas čupa.
Mama, Mići kaži,
da radimo skupa!“
Sve tri uglas vele
zbog nepravde gadne:
„Od sada se dijele
sve obveze radne!
Mara krevet stere,
Kata kadu briše,
Mićo suđe pere,
nema ležat više!“
Potom Mići mati
stoput priča isto:
„Vodom duplom prati,
da sve bude čisto!
S pjenom prva voda,
a druga bez pjene!“
I još mu nadoda:
„Nemoj ljutit mene!“
Mićo loše čuje,
još slabije sluša,
pa red ne poštuje,
i po svome kuša.
„Jedna voda dosta,
druga nema vajde,
još vremena osta
da odem kod pajde!“
Tanjuri pak lete,
iz ruku mu kliznu,
i poput rakete
jedan od pod zviznu,
Sto komada bljeska
finog porculana.
Zbog praska i treska,
uz to zadihana
majka Ruža plače:
„Svatovski tanjuri!“
No, Mićo umače,
on do pajde žuri.
Žena dok pod čisti,
tužno jadikuje:
„Na ćaću je, isti,
nit sluša, nit čuje!“
Tužna je, očajna
dok lijepi tanjure
i „Made in China“
djeliće gravure
ispod vrata traži.
Potom muža moli:
„Stipe, ti mu kaži.
Mene srce boli.
Teška mi je muka,
pa je lakše tebi.
Sina suvoruka
rodila sam sebi.
Suđu neće prići
dok je žive mene,
reci švrći Mići!
Ah, te uspomene!.“
Tako sudba švrći
ne dade da radi,
u štali il‘ kući.
Teški su to jadi!
Pola zgoda prođe,
no žurit ne vrijedi.
Neka peta dođe,
sada ona slijedi…
(nastavlja se)
Blago Vukadin
www.tomislavnews.com
