JA:Bože, mogu li te nešto pitati?
BOG:Naravno dijete. …
JA:Nećeš se ljutiti?
BOG:Bez brige, neću.
JA:Zašto si dopustio da mi se toliko loših stvari danas dogodi? A molio sam te da ovaj današnji dan vodiš svojom svetom rukom.
BOG:Na što točno misliš?
JA:Pa, probudio sam se dosta kasno i bio jako napet i u žurbi.
BOG:Da..
JA:Iz nekog meni nepoznatog razloga, mom autu trebala je cijela vječnost da se konačno pokrene.
BOG:Shvaćam.
JA:Kad je konačno došao ručak, opet sam trebao čekati, a žurilo mi se.
BOG:Aha..
JA:Kad sam napokon odlazio kući, trebao mi je mobitel da obavim važan poziv, ali on se ugasio.
BOG:Da..
JA:I konačno sam stigao kući, htio sam ispeći krumpiriće u svojoj novoj fritezi u kojoj bi trebali ispasti bolje nego u staroj. Ali nije radila!! Osjećam se kao da mi danas ništa nije išlo od ruke. Zašto si to dopustio?
BOG:Dakle ovako: pali anđeli bili su ujutro nad tvojim krevetom pa sam trebao poslati jednoga od svojih anđela da vodi bitku s njima. Smatrao sam da je bilo u redu ostaviti te da spavaš kroz tu borbu.
JA: Oh..
BOG:Nisam dopustio da tvoj auto odmah proradi zato što je neki pijani vozač vozio na toj ruti kojom ti voziš kad ideš na posao ujutro i on bi te udario..
JA:(posramljen)
BOG:Ona prva osoba koja ti je danas trebala napraviti sendvič bila je bolesna. Nisam želio da pobereš taj virus i razboliš se zato što znam da si ne možeš priuštiti da ne radiš nekoliko dana.
JA: Shvaćam…
BOG:Danas se tvoj mobitel ugasio zato što je osoba koja te mislila nazvati htjela dati neke lažne informacije o tebi i tvojim riječima koje bi ona izvadila iz konteksta. Nisam želio da ti još i to stvara problem.
JA:U redu.
BOG:A friteza, kupljena je s nedostatkom. Da si je uključio, nestalo bi ti struje u cijeloj kući. Mislim da nisi želio da ti se takvo nešto dogodi nakon tako napornog dana, da ostaneš u mraku.
JA:Oprosti, Bože.
BOG:Ne trebaš se ispričavati, samo nauči vjerovati mi..u svemu, u dobru i zlu.
JA:Vjerovat ću ti.
BOG:I nemoj sumnjati u plan koji imam za tebe..sjeti se da je moj plan puno bolji od tvog plana. Znam sve ono što je tvom oku skriveno.
JA:U redu. I Bože, samo da ti kažem..hvala ti za sve danas, za sve što si dopustio da se dogodi i na tvom vodstvu. Hvala ti što me ljubiš i kada vidiš da ti ne vjerujem cijelim srcem, hvala ti što mi praštaš i kada sumnjam u tvoje planove.
BOG:U redu je, dijete. Ovo je bio samo još jedan dan kada sam bio tvoj Bog i brinuo za svoje dijete. –
