<p style="text-align: justify;">Sigurno je uvik maštala da ću joj napisati nešto tipa : Jesi l' živa staričice moja?Najčešće joj napišem: ''Nestalo mi je para, uplati sutra, malo sam se opustila s društvom nisam vele''</p>
<p style="text-align: justify;">Ukoliko se dokažete kao vojnici stranke, natječaji za posao, redovi na birou za zapošljavanje, redovi za potpis kod profesora itd. biti će prošlost.</p>
<p>Neka mi oprosti konstitutivnost, ali ne vidim svrhe u tome da Hrvata u BiH bude kofol nekoliko ili da u BiH bude neka kofol brojka (rimo)katolika. Ne vjerujem da će brižnim vođama značiti išta brojke stada kojeg vodaju i šišaju kako im drago, jer se zna o kojim brojkama vođe vode brigu.</p>
<p>Onda kad bi utrčavao u kuću samo po šnitu kruha s nečim. Ponekad samo posutu šećerom. I to je bilo skroz dovoljno za najljepši, krnjavi osmijeh upućen majci</p>
<p style="text-align: justify;">Volimo mi tako. Misliti da smo bolji od drugih. Podrugivati se bolesnima, smišljati viceve, liječiti vlastite komplekse ukazujući na tuđe nedostatke.</p>
<p style="text-align: justify;">U društvu si od kojih ti poneki prijatelj u rukama drži uže o kojem ti visi život, a ti se smiješ i ni trenutka ne pomisliš na išta loše, jer si sanjar.</p>
<p style="text-align: justify;">Kaže mi jučer jedan mali nakon prvog dana nastave – „Muka mi je bona od ove škole. Imaš tatine sinove i nas jadnike. Nema pravog prijatelja i prave zajebancije. Muka, kažem ti. Ko će ih gledat godinu dana...“</p>