Znaš, malo sam ovih dana kod kuće. I lakše mi je tako. A i kad jesam, spustim onu roletu s juga, nek ne vidim putić kojim, pomažući se kevom, od svoje kuće gaziš k mojoj. Slika je sada bolno pusta, ko da je sa nje neko obriso tebe, staricu sa crnim šudarom.
Kad sam prije dvadesetak godina došla u tvoju kuću, donila sam sa sobom i naramak predrasuda, posebno onih o svekrvama. Ali me je, eto, dočekala ona koja ih je snagom svoje materinske ljubavi polako razbijala, prometnuvši ih u naramak dobrote. Učila si me da je obitelj temelj, da u životu valja štogod i istrpit, oprostit onda kad oprostit i nije lako. Da triba ustrajat baš onda kad je najteže, i u sebi i u drugome.
Znam ja da ti nikad nisi ni čula za Malog princa, ali ispričat ću ti nešto. Ja volim puno čitat, a onda sve što pročitam prispodobljujem sa svakodnevnim životom. A u toj knjizi piše da čovik „samo srcem dobro vidi. Bitno je očima nevidljivo.“ Tako je bilo i u onoj blažujskoj kući di se slavila sveta krizma. Kuća je bila puna svita, i mlada i stara, a svi sređeni kako prigodi i dolikuje. Onda banem ja sa svojim trogodišnjakom koji, osvrnuvši se oko sebe, ugleda tebe i djetinje iskreno vikne: „Od sviju najlipša moja baba.“ Eto, on je samo srcem vidio.
Znaš, ima i onih koji mi nisu izrazili sućut. Kontaju valjda: nije mater, svekrva je. Ne krivim ja njih, ta ne znaju svi kolika si ti u mom srcu.
Ne znam ni šta večeras radiš gore, pribrojavaš li anđele ili si u nekoj priči s Mikom i Petrom, ali sam u jedno sigurna: vidila si da smo ti danas, na Sisvete, zapalili sviću na grobu. I da smo, nas dvi tvoje kuće, i danas ručali iz iste zdjele. A to je ono što si nam ostavila u amanet, ne kućetine i njivetine, već zdjelu u kojoj će se uvik naći za svakog poštogod.
Znam ja, gledaš nas odozgor i srce ti se smije.
Iako ne volim ovako javno iznosit ono šta mi je na duši, ali danas moram, baš ko i unuk ti u onoj blažujskoj kući, svima reći: „Od sviju najlipša naša baba!“
Baba Iva Dilber- 1939. – 20. 9. 2021. 
Počivaj nam u miru!
Tvoja Parlovuša
www.tomislavnews.com/ Ivana Parlov Dilber
