Ima pravo kum Ivan kad kaže da žene žive dulje od muškaraca, jer im Bog nadoknađuje vrime potrošeno na trač i parkiranje, a još kad ne znaju na rikverc, đava ti rikverc!
Raspričala se Kaja na kavi, svima se žuri, svaka bi rada ispričat svoju priču, a nemeš Kaju zaustavit.
-Stander malo, kuma Kaje, budi na kojoj si, da vam nešto pripovidim šta je jučer bilo, zaboraviću, pa ti Kaje onda. Znate vi sve Jozu, onaj što mu je kuća blizu moje, što je bijo mesar, pa izučilo neke velike, ja sve mislim neke lopovske, škole, pa je sada završijo za…kako se ono kaže, pomozte mi reć…ma za tajkuna.Faca i je od sebe, a sad i tajkun, bogat , zgodan, ma sve je pri njemu, a đava njaviše, nalet ga ne bilo.
Govorka se da je pošćetan na žene, da mijenja tajnice u svom uredu češće nego čorape. Ali da je to zna skrivati , da ga niko nikada nije uvatio ono baš…Njegova Manda nikada nije dala na svog Jozo, pa i kada bi joj neka od nas i u oči rekla što se po gradu priča.
“Oće on, čuvajte se vi njega, đavli su u njemu”, zapizdrala bi nas kroz smijeh Manda.
Jučer oko podne, čujem ja Jozino auto ispred kuće, a malo zatim i veliku viku u njegovoj kući. Sklonim se, što me briga za tuđim poslim. Ali, vrag mi ne dade mira pa sutradan upitam kuma šta je jučer u podne dolazio s posla, da se nije, ne daj Bože, šta dogodilo.
“Iskreno mi reci , kuma, je li jučer ijedan muški bio kod moje Mande? Znaš, nešto mi je
postala sumnjiva…
“Bog s tobom kume, otkle ti to?”
“Šta otklen, znam ja žene. Ovo, kuma, ni crnoj zemlji ne smiš reć šta mi se dogodilo.Znaš, ima jedna dobra gospođa, odavno sam bacio oko na nju i jučer me pozvala na kavu u svoj stan. Bi ona, ali se boji da joj muž ne bane. Nazva ga na telefon i mazno upita:
“Gdje si dušo, kad ćeš doći, što želiš da skuham ručku, zlato moje?”
Znao sam što je rekao čim se ona baci meni u zagrljaj. Milina…
Ali tada meni zazvoni mobitel.
“Di si, ljubavi, kad ćeš doći na ručak…” čujem glas svoje Mande. Tu smo, dakle? Skočim, ko oparen, obučem se na brzinu i dojurim kući. Manda kuva ručak!?
Ma komu ga ti kuvaš…Da ona mene…Ostalo si čula”, poče opet psovat kum Jozo, prijeteći i meni prstom-ispriča Stana, dok nije zaboravila, što joj se dogodilo jučer. Ispriča ono što se ni crnoj zemlji ne govori, ali kumama na kavi mora, one neće nikom, neće se od nji čuti!
“Ajde Kaje, sad ti moreš nastavit”, napomenu Stana.
“Ma, šta ću nastavit, ne znam di sam stala, sad me ti zada u brigu, veliš to ti reko Jozo, a jadne moje Mande, znaš ti da je ona meni bliža rodica,a…i tako kažeš…?!
-De Kaje dok se ti smisliš di si stala, sada ću vam ja ispričat nešto smišno što se meni jučer dogodilo, nećet virovat. Znate da je meni moj Ante kupio auto, da imam oko kuće, do trgovine, do njive, da ne iđem pješke. I ja položila vozački, od prve, malo mi progledali kroz prste, malo zavirili u džepove, ali ne žalim. Valja auto i kad znaš vozit da se svake šuge ne moliš da te sidne. Samo ima jedan problem koji nikada svom Anti nisam rekla: ne znam voziti na trag, na rikverc!To se nije učilo kad sam ja polagala ili mene nisu to pitali?
Đava ti odnio rikverc i ko tu rič izmisli. Ko je vidio ić natrag. Čovik ili auto, svak triba naprid, niko pametan ne iđe natrag, osim ovi naši, ali to je politika, pa neću u govna dirat, da prosti vaš pošteni obraz.
Sićam se dok nisam položila vozački da je mene i onu Janju jedan čovik iz sela vozio natrag 20 kilometara do grada. Obe smo tile sist naprid da vidimo svita. On nas obe sijo ozadi i vozio na rikverc. Poludila sam i to me je natralo da položim vozački. I vozala sam ja oko kuće ovda i dva tri puta pravac do grada, brez problema.
Ali, kad oću u grad onda s menom u garažu mora i susjed Jerko, pa mi ga on dobro naperi i ja znam naprid. Kad se vratim, Jozo mi ga opet utra. Brez problema. Ne da đava meni mira pa niki dan upravčila ja u Split. Jednako je, samo nek je naprid, mislim ja. I stigla u Split. Ostavila auto na jednom mistu,pisalo parkiranje, ta nisam luda, bila još dva auta tamo daleko. Obašla trgovine, pokupovala sve i vratim se kad imaš šta vidit, oko moga auta još još stotinu auta, ajme meni! Ko jadan, ko tužan, ja oboje. Moram kući, a samo bi mogla auto istrat ako ga vozim nazad, ostavili ljudi placa, ali moram na
rikverc! A nikoga blizu da mi ga naperi!
Vidim dvoje mladi se ljubi među autima, pa ja ti lipo priđem i zamolim momka da mi upravči auto prema Kamenskom. Gledaju oni u mene, smiju se. Kažu da mi je široko, samo malo na rikverc. Kakav rikverc, ne znam ja na rikverc! Gledaju oni okolo, izviruju.
“Gospođo, ovo je sigurno skrivena kamera. Pustite nas na miru. Ako ste auto dovezli ovamo, lako ga je i istjerat na cestu, malo u rikverc.. Imamo mi pričnijeg posla, pusti nas!”
Usnitila ja, a oni misle da ih zezam. Ne odmičem se. Dado ja dečku ključeve, a on sve pogledava da ga neko ne snima. Uđe u moje auto, malo na rikverc i uperi ga prema Kamenskom.
Fala, reko ja, a on pita broj telefona da vidi jesam li živa došla kući. Dašta sam. Meni ga
triba samo neko naperit, a rikverc ni spominjat. Ne moš naprid rikvercom-dade oduška duši i prčalica Mara.
www.tomislavnews.com
