Sutra počinje predizborna šutnja, ali kako za koga. Za Katu to ne vridi i ona baš u te dana najviše priča, a to priznaje na kavi s prijateljicama,
-Žene moje ne mogu šutit, da će me ubit! Niti ja znam što triba šutit nakon onike galame, niti što bi se dan prid izbor moglo gadno reć pa su nam zabranili govorit. Što je gadnije od laži, a evo niko je ne zabrani ima misec dana, političari čim zinu slažu, ta im navika prišla u običaj prid izbore. Najlakše je ženama reć da šute! I to naši političari odobravaju, a čula sam ih kad su govorili ako nam oduzmu jezik oduzeli su nam sve i narod bez jezika nije narod. A gledaj ih sada, dva dana šutit, pa spomenik bi progovorio, a ne mi žene!
Jutros me onaj moj zapizdra čim sam oči otvorila. Kaže, čuješ ti, sutra da ne čujem glas od tebe, samo muči i radi! Da ne bi! On zapovrze da će me onom bocom od pive, ali mu žao pive, lokadžiji. On sve da oće ne more pričat, odeblja mu jezik, ne samo prid izbore, nego svaki dan. Onda bi mene ušutko. Rekla sam da mi sve more ubit, pribit rebra, razbit glavu, pribit ruke, ali mi jeziku ništa ne more, ne more mi jezik ubit, dok govorim znam da sam živa! U najvećoj svađi, kad se on ono zajapuri i vikne da ušutim, ja mu reknem da me samo poljubac u usta more ušutit, on poludi. Sićam se da nas je nekada to stvarno mirilo, to bi palilo, a danas ga to raspali, pa đavlu više to ni u šali ne smim reć. Ušutim i ja digod, najčešće kad tvrdo zaspem, ali čim oči otvorim, jezik na mokru…
Vidider kuma jesu li zaključana vrata, da ko god ne sluša pod prozorom. Ja moram pričat da će me ubit!
Tako, žene moje, kad sam se udala, svituje mene moja mater, pokojoj joj duši plemenitoj, cili život je svakom šutila i opet umrla ko i one što nisu jezika u usta uvlačile. Kaže ti ona meni: ćeri moja, sad iđeš u tuđu kuću, imaš svekra i svekrvu, diverove, jetrve, pa i susjede. Oni će te izazivat samo da se svađaš. Ti šuti, ko da ih i ne čuješ. Pa i čovik će nekada bit mučan, beštimat, galamit, ti šuti ko da su ti zašivene. Majko, znaš da ja neću moć šutit? Ti ćeri nalij vode u usta kad te drugi izazivaju! Znaš mene, majko, kad ne bi mogla na usta, ja bi progovorila na, da prostite, na guzicu, tako ja njojzi, a ona jadna sklopila ruke i kaže onda ćeri neka ti je Bog na pomoći.
I nikom nisam ostala dužna što se priče tiče, on meni jednu, ja njemu sto i jednu. I da meni sad neko pod stare dane kaže da šutim 48 sati, možda mi je to do kraja života, e neću! Izaći ću na ulicu i vikat što me grlo nosi, sve ću vikat šta nije u redu, neka čuju i oni što su vise, što su ih prilipili na bandere, a neka čuju i ovi što će glasat, oću vikad što god oću! Mogu oni pričat šta god oće, dok mi žene ne počnemo vikat, vidit ćete ukoliko ušute i pobignu. Ako ćete me podržat, ako smite, a ja se nikoga ne bojim, ajmo sutra na ulicu, na vani i ja ću prva zapivat gange, a vi me pratite: „Oću pivat, oću i galamit, nema onog ko će mi zabranit, oj…“. Nek me ubiju, neću šutit, neću, neću, neću…, i eto ti!
www.tomislavnews.com
