Nakon mise u nedilju svetu,
Zavali se na mekom krevetu,
Pa u ruke uzo gusle svoje
Opjevati rodno selo moje.
Selo moje, grad i županije,
Odakle bi ne znam kreno prije.
A uz to ću državu spomenut,
Pa ću s pjesmom i okolo krenut.
Slušat će me cilo selo moje,
Ja i stara i još podikoje,
Na prste se jedne ruke broje.
Sada znate kakvo nam je stanje
Mladež naša napusti imanje.
Sad su puste livade i njive
I zato su naše vlasti krive.
Nije tako samo u mom selu
Svi imaju skoro istu želju:
Napustiti svoju djedovinu
Nastanit se negdi u tuđinu.
I pitat se ciloga života,
Bože mili što me vamo dotra.
I žaliti za ognjištem rodnim,
Uzdisati za njivama plodnim.
A u srcu nosit rodno selo
I djetinjstvo što biše veselo.
Al se živit od sjećanja ne da
Tuđin samo zaraditi gleda.
Koristi nas, raditi se mora
Alarm zvoni čim probije zora.
Sa posla se vraćamo po noći,
Sve sa mišlju kad ću doli poći?
Ne vraćat se više u tuđinu
Ne ostavljat više djedovinu?
Tako naši iseljeni zbore,
Ostavljajuć vamo puste dvore.
Ja u selu kono Petar sveti
Sve nji moram imat na pameti
Jerbo su mi svi ključeve dali
Da povirim da štogod ne fali
U njijovim modernim kućama
Garažama i praznim štalama.
Ove zime bilo posla mnogo
Odraditi ja sve nisam mogo.
Hladno bilo, pa zamrzle vode
Raskrabiti cijevi triba, rode.
Prazne kuće pa led u nji ušo
Tuga me je uvatila, dušo.
Ovi dana malo lipše vrime
Fala Bogu nema više zime.
Mislim tako pa u grad polako
U Tomislav di me znade svako.
Prvo Pošta da platim račune
Da te firme proračun napune.
Jer ja plaćam te račune razne
Cilom selu za sve kuće prazne.
Zatim odem ja u apoteku
Naučio naziv svakom lijeku
Punu torbu natrpam tableta
A za zdravlje staraca i teta
Puno baba što čekaju Lolu
Samo on im ublažava bolu.
A u gradu sve lipo široko
Uređeno što god vidi oko.
Al uzalud ta pusta lipota
Nema ljudi – Božija grijota.
Neću više o tom našem bolu
Nešto drugo zaokupi Lolu.
Rekoše mi dobro je u gradu
Ti posjeti županijsku vladu.
Koju vladu, što će tamo Lola,
A sada je tamo puno bola.
Zamislite dragi moji mili,
Plaća više tude se ne dili.
Zbog nekakvi viši interesa
U vladi je zaključana kesa.
A sičanj je miesec od troškova
Za blagdane potrošena lova.
Sad bez plaće naši učitelji
U školama neće bit veseli.
Policajci i naši dokturi
Neće valjda živiti o puri.
Ja ne žalim oni štos u vlasti
Oni su se nahapali masti
I džepove svoje napunili
A radnike gladnim učinili.
Ima za nji iz drugi izvora
Pa im plaća doći i ne mora.
Što dnevnica, što topli obroka
Nađe se tu dobrih narezaka,
dobre love tu se nabirika.
Za ostale baš ih boli glava
Što su njima uskratila prava.
Plaće nema raditi se mora,
Sirotinjo, skapaj od umora.
U državi, ako je i ima
Tu vam ništa odavno ne štima.
Sliju se tu, kažu, silni novci
Što ih ovi pokupiše lovci.
Zastupnici u svim skupštinama.
Sami sebi zakone skrojiše
I sve marke sebi pribrojiše.
Ne boje se ni Boga ni ljudi
A običan svijet se i ne čudi.
Navikli su na bezdušnost vlasti
I sve misle da moraju pasti
Oni koji gule sirotinju
Oni koji kradu milostinju.
Zatupnici nek vas je sramota
I vašega bahatog života.
Srce vam je pusto u njedrima
A o duši nema ni spomena.
Što mislite dokle ćete tako
Ne brinite čekaće vas pako.
A što raja trpi i gladuje
Svoga Lolu na kraju nek čuje:
Dok trpite, šutke odlazite
Ništa bolje i ne zaslužujete!
Robovi su zbacili okove.
Ovi sada dadoše vam nove.
Dokad ćete sve ovo trpiti
Kad mislite sve ove zbaciti,
Vlast ovakvu više ne slušati?
A vaš Lole on je prošo škole
I njemu su dani odborjani
Al ga boli srce u grudima
Što vlast radi poštenim ljudima.
Reći ćete otra ja na dugo,
Kad ne mogu radit ništa drugo.
Odo sada malo u planinu
Bože mili pomozi starinu
Svoga Lolu u svom Mrkodolu
U srcu mu ti ublaži bolu.
I sve naše po svitu pozdravljam
Čašom vina od srca nazdravljam.
Sve vas voli vaš pošteni Lola
Iz duvanjskog sela Mrkodola.
