KolumneSvijetTG Zanimljivosti

FOTO/VIDEO – DNEVNIK duvanjske (brišničke) hodočasnice (22.)- Kad “ministrica kauča” krene na Put sv. Jakova: “Za mene kad budeš molila samo se zahvaljuj, neka ništa ne mijenja!”

1.32KPregleda

Moj Camino – XXII dan -Brojimo 8

Piše: Franka Čolina

Naravno da ću krenuti od jutra. Znate kad je nešto savršeno-savršeno, e onda je to ovo jutro.
Kad se tek moja Marija udala i prvi put krenuli iz Austrije kući ona i Josip i šta će nego babi ponit ono što voli. A baba voli čokoladu i to Jogurete od jagode, a ako nema onda obična mliječna čokolada. I zagrabi Josip po naški 5-6-10, a Marija ga pita : “Staš s tim?” , on kaže: ” Pa rekla si da baba voli čokoladu”?! A ona će: “To su ti Josipe testeri za moju mater, ona ne piše da je čokolada bez 300 grama!” Utvrdili smo koliko volim čokoladu ali ovo jutros je bolje od čokolade(slike).


Baš sam uživala cili dan, skoro…sve do ulaska u grad u kojem je prenoćište…e tu se odužilo pa nikad ,ugrijalo , promet, pravo me vrati u stvarnost poslije ove jutarnje lipote.
Rašćiku nisam svarila sinoć, nisam našla komadića suvog, ali čini mi se da je djelovanje na nozi bilo uspješno i to dobro, fala Bogu😇.

To ostavljanje kamenčića na Cruz de Ferro je onako baš simbolično, ali sve jedno tresne malo svakog bar mene je. Snimila sam jedan video koji sam posvetila svima vama ali sam nekim ljudima koji su mi taj tren pali na pamet i osobno poslala. I tu nastaje exsplozija emocija i neka volim ja to ponekad(ne često), al ovo je jutros baš bilo potrebno i meni i svima.


Danas hodam za svoju prijateljicu Božanu . Kad nemaš nikog svog u tuđem svitu i gradu onda ti dragi Bogo pošalje” SVE U 1″. I tako je nju poslao meni ili mene njoj kako god, prije 9 godina, i beskrajno Mu hvala. Nismo ni slične ni po čemu,(ona i moj Č su po sličnosti jednojajčani blizanci😉), vjerojatno zato i možemo skupa toliko. Nema zbrajanja i oduzimanja, niti bilo kakvog kalkuliranja…Jedan dan dođe do mene i kaže da triba na policiju, reko šta je bilo, kaže moram mijenjat mjesto stanovanja na osobnoj jer sam više kod vas nego kući….Onda se ne vidimo po nekoliko dana(mislim da nikad nije bilo toliko puno, ni kad su najveće zabrane druškanja bile😉)ali to ne mijenja ništa, samo smo bile prezauzete(posebno ja!)

Već nekoliko minuta smišljam kako opisati naše prijateljstvo i odustajem. Danas me baš pucaju ove emocije, morat ću malo poradit na tome🤔


Poslala je moja B. eurića za počastit se dobrim doručkom, večerom i spavanjem , pa to danas maximalno iskorištavam, sve u njenom stilu naravno🥰.Prevolim prevolim!
Znaš kad sam krenula šta smo rekle:
“Sve znaš, sve znam”❤

Molitvica
Danas u mojim molitvama, srcu i koracima moja B. njen G. i njihovi M.,L.,i najslađe stvorenje J. Hvala ti moj Gospodine što si mi dao tu obitelj kao dar prijateljstva. Čuvaj ih Gospodine i ispuni njihova srca svojim Mirom i Blagoslovom😇🙏❤
P.S. Ovo je jedna od njenih poruka pred moj polazak:
“…Za mene kad budeš molila samo se zahvaljuj, reci Mu neka ništa ne minja🤣.To riješi ujutro, a ostatak dana nekom tko je u većoj potrebi. Sretno!Volim te❤️”
Ali to nije sve…naša nevista Mitrovica( Ruža Marinčić) počasti me danas ovim stihovima 😇🙏❤ Malo smo poplakale obe, zdravo je to kažu i za bubrege, a mogu vam reći i domestos su te suze za dušu😉Dosad se kod nas govorilo za dobru curu…Pivana cura…a vidi mene face …Pivana baba🤣
Od srca velika hvala i ovo je bilo baš veliko iznenađenje…
CAMINO 🙏❤
U jedan mali kamenčić
A znak ljubavi to je
U jednu nesebičnu žrtvu
Milosrđe Si utkao Svoje
U jedan Camino dalek
Trnovit a prepun ruža
Koje izrastaju svakim
Korakom koji pruža
U svakoj kaplji znoja
U svakom bolu mišića
Po vjetru, kiši il’ suncu
Ti snaga i moć si žića
Lagano kao maslačak
Kad vjetar ga zaljulja
Putuje, putuje, putuje…
Spram boli, umora i žulja
I što to može biti
Kakva je snaga i sila
I kakva ljubav u srcu
A “ministrica kauča” je bila
Ima tu Nešto, ima…
I Netko upravlja time
Blagoslov da na “Camino” krene
Posla na ženu, čije Franka je ime!🙏❤
R.M.
P.S. ženi koja imade čast biti nadahnuta željom i milošću da krene CAMINARE!🙏

www.tomislavnews.com/Tekst i foto: Franka Čolina

NAPOMENA: Tekst nije lektoriran!