Moj Camino-XXV dan-Svitu moj, čeljadi moja lipa!- Brojimo 5
Piše:Franka Čolina
Zorom smo krenule -zamraka. U par navrata sam pitala Maločku( pošto ja s geometrijom nisam na ti), je li ova uzbrdica pod 90° ili mi se čini. Kaže Maločka da mi se čini nije 90°nego 87°.
Al zato pejzaž i ono doklen oko vidi je odmor za dušu. Nikad nisam bila na lipšem mjestu što se tiče prirodnog okruženja (naravno ako izuzmeno naš G.Brišnik i Grabovicu). Često se sitim pokojnog Jozije Dukića “Bolon brate baška je jopet naško”.
Ali ruku na srce ovo je na drugom mistu.
Ušle u Galiciju i uživale stvarno cili dan, Bogu fala.
Pomislim nekad da bi bilo dobro otići ovako i ne nositi mobitel, jer ovo tu je skroz neki drugi svijet ali ako ga sam tako sebi namjestiš (rijetki su bez mobitela, ali truditi se bar minimalno ga koristiti).
Slike koje stavljam su redom od jutra do navečer mislim da ste to skontali. Pa tako i danas ali moram komentirat 2 slike. Jedna je kuća u kojoj na katu žive ljudi, a u prizemlju životinje, a odmah iza je jedna prekrasna vila sva u tom španjolskom kamenu. Ali tako je i u stvarnosti jedna iza druge. Tila sam vam prenijeti poantu ali bolje da svak za se.
Molitvica
Danas u mojim molitvama, srcu i koracima svi oni koji su prerano izgubili svoje voljene, a posebno majke i očeve koje tuguju za svojom djecom. Gospodine posebno te molim za moje A. i J. I hvala ti na vjeri i snazi koju im daruješ.
P.S. I danas malo prikoreda, ali gužva je pa se urazumite. Za cimera moga Č. , dragog Z.K. da se kako on kaže razvežu čvorovi koji su se spetljali, molim te Gospodine pomozi.
“Ako me tko ljubi, čuvat će moju riječ pa će i Otac moj ljubiti njega i k njemu ćemo doći i kod njega se nastaniti. Tko mene ne ljubi, riječi mojih ne čuva. A riječ koju slušate nije moja, nego Oca koji me posla…”
Ivan 14
www.tomislavnews.com/Tekst i foto: Franka Čolina
NAPOMENA: Tekst nije lektoriran!
