Predvečerje je, još se nebo nad Duvanjskim poljem plavi, meni se nešto mota po glavi: idem prošetati po gradu, po vremenu prehladnu, po ulicama pod poledicama, ali blistavim i čistim, jer bura odnese lišće s drveća i nigdje nema smeća…sreća.
A duvanjska bura propuše pluća, siđe do peta, zaljubljenom srcu to ništa ne smeta, a šeta mi se, još šeta…
www.tomislavnews.com
