Prohladno danas, drugoga dana nove, 2019. godine i uz Buško jezero, u Prisoju. Kažu kako ti počne nova, takva će biti i cijela godina. Pa da mi ne bi prošla u piću i iću, pa izležavanju, odlučim prošetati i štogod korisnoga uradit…
Kao da mi je pročitao misli, put nanese kod mene pajdu Vranu, povratnika iz Švicarske, koji ima neobičan hobi – izradu tronožaca! Predloži da idemo na Karovine, nestalo mu noga za tronožaca, a ja jedva dočeka. Krenušmo i na Brdakovićim sritnemo pajdaša Tadiju, koji je svakodnevno na relaciji Tomislavgrad – Prisoje.
Ko vina večera-vode ruča, a mi smo se navečerali, pa se obradovašmo česmi, dobro se nagulimo vode (a je ‘ladna!) i tako osvježeni krenemo na Karovine.
Kad tamo imaš što vidit: Pajdo Kobac pila drva, jer su mu brat i zet došli iz Njemačke pa im otraše grabovinu, da im zamiriše, da ih želja mine, ali i da ih ugrije. Pajdi u džepu ploska rakije, malo se ugrije, pa malo pila. Malo smo se i mi ugrijali iz ploske, bojeći se da se ona voda s česme u nama ne smrzne?! Možda bi se mi i malo više “ugrijali” da nas nekako gadno ne pogleda Kobčev vjerni pas Bleki, pa smo odustali.
Nismo išli badava, Vrano je probro više prigodnih drva za svoje tronošce. A onda smo svi uživali u lijepom našem, prisojačkom prizoru, zalasku sunca nad Buškim jezerom, milina!
Sve što vam ispriča, pogledajte i na fotografijama!
www.tomislavnews.com /Tekst i foto: Ivan Perković
