Škrto zimsko sunce već zalazi, a tek je četri sata iza podne. Kraj je miseca prosinca, božićni blagdani su iza nas, a tek prvi put malo zaladilo , malo i sniga poprašilo, što je neobično i prilično je kasno za ovo podneblje i ovaj kraj. Stigla sam iz tuđine u svoj Gornji Brišnik. Snig počeo malo padati, a baba već trpa drva u sićeve, sprema lopatu jer kad zapuši “kuš onda”. Malo oživilo selo, došli “ovi sa strane”. Broj stanovnika s 30 povećao se na 45. Srića nije se izgubio običaj pa se na Božić obilaze kuće i čestitaju blagdani. Na svetog Ivana fratar dolazi blagosivat obitelji, pa triba već u osam sati na noge, nema veze što će on doći tek iza podne. Više nema da se izviruje kroz prozor ili priko balkona galami susjedu; “Je l’ dolazio kod tebe?”, sad se poruke mobitelom šalju.
PIŠE: Katarina Bagarić
I poklon su dobili Gornji Brišničani za Božić – stigla im rasvjeta nakon misec dana pa svi sritni, dokaz da za sriću nisu potribne velike stvari! Poželi se čovik ovoga svega kad dođeš u ovo malo, rodno selo,iz velikih gradova di je sve užurbano. Toliko čekaš kad ćeš kući, odbrojavaš dane, a kad dođeš nisi se ni okreno ono već prošlo, vrime vraćat se nazad. A oni ostaju ovdje, govore kako ovo ne bi minjali za bilo šta drugo osim kad ih snig zatrpa, e onda bi volili da su malo na niže ili da bar trgovinu imaju. Sve je to dobro dok god je se živo i donekle zdravo da možeš o sebi i dok ima nas “sa strane” da obađemo svoje selo, svoje obitelji, prijatelje. Malo napunimo baterije i nazad u svit, jer valja već smišljati kako doći za Uskrs kući.
www.tomislavnews.com/Foto: Katarina Bagarić