Iako radim već dvadeset godina u Njemačkoj na gipsu, dosta sam smiren i mnogi mi to priznaju, pa što mi je onda danas diglo tlak, ja mislim na priko dvista…
A nisam ga mirijo, a tribo sam, pa tužit mesara za duševne boli, jer kad se nerviraš to te duša zaboli. Nestalo nam posla u Njemačkoj, a otišo sam odma iz Božića, pa kaže šef ajte se vi ove nedilje odmorite, pa ćemo na novu bauštelu kad se vratite.
Jutros me po svojoj nesrići posla moja Ruška u grad, u naš Tomislavgrad, kaže kupi samo malo mesa sinoć zaboravila izvadit iz dubokog i još neki pizdarija, voća i tako toga. Skonto sam ja da ništa od toga i ne triba, ima fala Bogu svega u kući nego žene ko žene, računa da se moram vratit brzo jer neće bez mesa bit ručka.
Malo sam probaso po gradu i onda uđem u trgovački centar, tako se sada zove robna kuću, od kada nam se ona srušila u centru grada. Eto sad je neki centar a ni blizu gradu, dobro baš me briga.
A centar pun kupaca i ima svega triba dušu čuvat, a ja upravčio u mesnicu, lipo meso izloženo, ijo bi ga sirova.
„Gazda, daj mi od ovoga komada odsici dva kila“, upočim ja prstom u lip komad teletine.
Uze mesar sličan komad, nekako ga mota, gledam nije onaj moj upočeni, ali nema veze, mislim, sličan je.
„ Tri i po, more li, tu je to…?“, gleda me mesar u oči, vaga miri tri i po.
Šta će mi toliko, i kako tu je to, a skoro dvojstruko više, mislim se u sebi, ali iza mene red, sve ljudi koje poznajem, oko mene isto, šta ću.
„ Malo mi je puno, pa pito sam dva kila, odsici…!“, govorim tiho, nekako smeten kakav i jesam
„ Daj kume kako tebi more bit čudo, vidi koliki si…“, cereka se susjed iza mene, dobacuju i drugi, a u meni kuva li kuva.
„ Od čega ću ti odsić i kako sada, ajde bolan Jozane, vrati slobodno što ne poideš…“, podjebava me i mesar i daje mi kesu s mesom.
Uzmem, nasmijem se svima, a vrije u meni.
Odem do tamo di se prodaje voće pa stavim u korpu dvi banane, dvi jabuke, dvi kruške, dvi naranče, još ponešto sitnica, a kako donesen na vagu po par voća, tako me ona prodavačica miri od glave do pete.
„ Štaš od dvi banane, štaš od dvi jabuke…“, čitam joj s usana, a vidim i ostali kupci me nekako podozrivo gledaju, samo što ne progovore vidi jade, radi u Njemačkoj , a kupuje po dvi jabuke.
Ne znaju oni da se voće u mojoj kući jede jako malo, a da ga ima i u kući, ali ja volim vidit u korpi na stolu neka ga ima svakakvog.
Sigurno sam bio ljut još od mesara, pa se to na meni vidilo, niko mi ništa ne govori, a da je progovorijo, ne bi odgovaro za svoje postupke, u meni je već dobro vrilo.
Izađem, malo se ohladim vani, tlak je već nebu pod oblake, jer mi se nešto mantalo.
Nisam bio siguran koliko još imam piva u kući, pa odlučim u našu trgovinu u selu svratit uzet dvi boce, ono za svaki slučaj.
Uzmem iz kištre dvi pive, donesem na blagajnu, a prodavačica me gleda ko da sam rogat.
„Šta je Jozane, da te ne boli ne daj Bože štogod, štaš od dvi boce, šta je reć…“, smije mi se u brk prodavačica kod koje priko dana kupim po kištru piva, a sada mi se smije.
Tu je provrilo, prikipilo , puko sam, a pukle su od zid i boce, a žena se poplašila. počela krstit, pa šta je, šta sam ti rekla, šta te je , Jozane moj, šta ti bi …
Šta šta mi bi, u Njemačkoj dvadeset godina kupujem šta oću i koliko oću : dvi šnicle, jedan batak, deset deka salame, jednu jabuku i nikada me niko nije upito štaš od toga, briga koga, a vidi ovde di te svak zna moraš kupovat po tuđim željama, koliko ti uvale, šuti, šta će svit reć, moraš iz prodajnog krkačit deset kesa, što si inače ulazio, po žvake, možda?!
U Njemačkoj nekada samo prošetam kroz trgovinu, ne kupim ništa, a trgovac opet hvala, doviđenja, a ovde da uđem u tgovinu i ne kupim ništa, ja mislim da bi pljunuli za menom.
Neka govori šta ko oće, vidim da je dobro u meni iskipilo, odo ja izmirit tlak, a neka Ruška iđe u kupovinu, jer kad se požali što mi je diglo tlak, ona mrtva ladna:“Kud đavlu ti i iđeš, sidi u kući, čim izađeš nasikiraš se, mora ti tlak skočit…“, eto opet ja kriv i ja nju nasikiram, o Bože Bog si!
www.tomislavnews.com / Jozan, gipser visokog tlaka/Foto: ilustracija
NAPOMENA: Tekst je samo malo uređivan, psovke i to…!
