Prošo Božić, ali ne blagdani
sad su sveti od Božića dani
Sveti Stipan i sveti Ivane
hranom, pićem ispunjavam dane.
Ma hrani se ja i ne veselim,
običaje oću da podijelim
ovog našeg kraja duvanjskoga
i ponosnog puka vjerničkoga,
koji Božić od postanka slavi
opjevat ću što mi je u glavi
od ditinjstva što mi je ostalo
i virujte da to nije malo.
Kad Došašće bilo bi pri kraju
Badnji dan se pokaže u sjaju,
Badnjica je i strogo se posti
možeš vidit samo riblje kosti.
Tako sada, tu je malo posta
od starine malo toga osta.
Kad se samo kumpir i kruv jeli
malo luka i Bog te veseli.
Popodne se prostirala slama,
Od dice bi nastala galama.
A veselju kraja ne bi bilo
U se vrime kad bi se molilo,
dok badnjaci u šporetu gore
svi su ljudi tada dobre volje.
A po slami mala dica skaču,
neka smiju, a neka i plaču.
Nakon toga dolazi rodbina
Noseć svaki po bukaru vina.
Faljen Isus na dobro vam došla
Badnja večer ne bila vam loša
Nego zdrava i vesela bila
šenica vam u polju rodila.
Običaj je otići u štalu
i pogaču razlomiti pravu.
Obično se išlo među ovce
jer su one donosile novce.
Virovanje svi bi izmolili,
A zvonara vinom bi polili.
Sve uz svitlost lojanice male
Veseli bi izašli iz štale.
Na ponoćku tad bi se spremalo
I nikomu nije se drijemalo.
A od crkve orila se ganga,
nesta toga Gospe moja draga.
A na Božić baš je blagdan bio
i veselje Isus se rodio.
Čestitanja iz kuće u kuću,
Svi imali jednu želju vruću:
Čestit Božić i rođenje Krista
svakom lice od radosti blista.
A božićni ručak već na stolu
Izobilje dočekuje Lolu.
Stari pršut, mlada pečenica,
Samo riži nek se slade dica.
Kisel kupus i rebarca suva,
svake zime bura ih propuva.
Nakon toga burek il sirnica,
Iza toga crvenoga vinca.
A čeljadi oko cilog stola
Radostan je bio tada Lola.
Našu dicu tuđina odmami
ja i stara ostadošmo sami.
Sad će banut sve babe iz sela
Da im Lola da malo veselja.
Nekad bilo kad se Božić bliži
svaki Duvnjak iz tuđine biži.
Svojoj kući svome rodnom kraju,
ali mladi za to sad ne haju.
Draža su im svitla metropola
nego da ih prikorava Lola.
Njima smrdi kupus i slanina,
Ne privlači njih više starina.
Treba reći i ne gubit dušu
Vjetri novi i u selu pušu.
Sve imamo Božije milosti,
al nestade iz sela mladosti.
Mene starog oko srca stegne,
zovnem staru da kod mene legne.
Ona mi se podrugljivo smije,
ne navodi stari me na grije.
Žurim na skajp javit se unuku,
tu mi srcu dadne veću muku.
Zovem staru neka se odma sprema,
jer Božića priko žice nema.
Prše stara što me nagovori,
deset dana sa menom se bori.
Božić ćemo dočekat kod kuće,
na Ivanjdan krenut u svanuće.
Volim dicu, unuke, neviste,
Ne tuđinu, oprosti mi Kriste!
Teška srca odlazim iz sela,
ali stara srca je vesela.
Jer za dicom ona stalno vene,
već odavno ne mari za mene.
Dižem čašu i nazdravljam svima,
sritan Božić koliko vas ima!
I reći ću riječi od starina:
Mlado lito i nova godina
na dobro vam došli dragi moji,
svako od vas nek stotku nabroji.
I na kraju, ali ne manje bitno,
u zavičaj vraćajte se hitno!
Čekat će vas sa guslama Lola,
koji piva i zbrda i zdola.
A sad odo spremat đogu svoga
do Njemačke molit dragog Boga
da me ništa na putu ne smeta
da carinik ne gleda gepeka
šta je dici stara potrpala
ja poslušo ko kad sam budala.
Do Kamenskog drćemo ko dica
pomogla nam Marija Divica
Moli stara i čini zavita
da carinik ništa nas ne pita.
Mane rukom i sriću poželi
mi svirnemo sritni i veseli.
Vratit će se iz Njemačke Lola
jer ne mogu bez svog Mrkodola
i bez svoga Duvanjskoga polja.
www.tomislavnews.com/Iz knjige: “Pisme i pisma”
