Meni moji nisu dodijali
A ni tuđi sve mi nešto fali
Već sam bio sviko na galamu
Sad ću morat slušat staru samu
Evo danas odoše i moji
Sritna stara još na guvnu stoji
Miče ustim i krunice broji
Da kroz selo sad naniđe neko
Nov spomenik on bi odma reko
Jer se stara moleć ukipila
Gospe moja milosna te bila
Pomakni je nek odajuć moli
Lolu njenog opet srce boli
Oće li se srušit stojeć nako
Virujte mi i ja sam proplako
Kad se jutros počeše spremati
Staru majku glasno cjelivati
Ona plače suza suzu goni
Pa i meni suza se odroni
Niz obraze izborane stare
O tuđino .ebem ti sve pare
Ja sam bio trideset godina
Znade Lola što znači tuđina
Ali što ćeš taka nam sudbina
Ja rmbao sve za svoju dicu
Sve moleći Blaženu Divicu
Da se dica nađu mi pri ruci
Kad pod starost ja dopadnem muci
Napravio dvore usri sela
Namistio sve srca vesela
Sinovi mi dobiše diplome
Sritna stara sritan i ja bome
Ne zadugo grdna moja rano
Jerbo posla ne nađoše vamo
I u ratu obadva su bila
Do kad su se ognjišća branila
Kada su se vratili iz rata
Obadva ih oženio tata
Nikada me tako nisu zvali
Nego ćaćom kono svi ostali
Iza rata iza fakulteta
Odvuče ih tuđina prokleta
Ne prokleta, nego fala Bogu
Lip im poso zaraditi mogu
Ne rmbaju kao njijov ćaća
Jerbo tamo i škola se plaća
Ne ko kod nas naćvar do naćvara
A nemeš im napripravit para
Zasili su neki u fotelje
Nit što rade niti radit žele
Nisam reko ima ih što rade
Ali više oni što se slade
Od radničkoj umora i znoja
To me boli, grdna rano moja
Oživila sela ovog lita
Svagdi gužva ali ko te pita
Samo neka galama se čuje
Svako selo litu se raduje
Svako selo i cila općina
Puno svita gledat je milina
Feštalo se na svakom koraku
I po danu, još više po mraku
Reći ću vam još jednu veselu
Sad rasvjeta svitli nam u selu
Pa se vidi noći ko po danu
Večer pade odo niza stranu
Fala Bogu telefon zazvoni
„Brže Lolo sigurno su oni…!“
Viče stara i tek se pokrenu
A krunica pade po kamenu
„Jesu, evo već su stigli stara
Pusti čeljad neka sad odmora
A tebe će, kažu, sutra zvati…“
Ali stara mobitel dovati
I postavi sva svoja pitanja
A galami Mrkodol odzvanja
Samo nek su sritno tamo došli
I na putu bez problema prošli
Stara i ja sada ko dva ćuka
Kad nazovu manja nam je muka
Al u prsim oboje nas steže
Osobito noći kad se leže
Teško staroj meni lakše nije
Al ja guslim i pijem rakije
A na kraju ne znam što bi reko
Nije lako čiji su daleko…
Ugodnu vam večer želi Lola
Iz duvanjskog sela Mrkodola
Nije dobro, ali biti mora.
www.tomislavnews.com
