Kraj je zime, viru ti poljubim,
Pa se i ja iz zimskog sna budim.
Nisam medvid, ali spavat volim
I u sanu dragog Boga molim…
Dragi Bože, ti saslušaj Lolu
I svojega puka tešku bolu.
Kratko ću ti ja izložt stanje,
Zašto naše propada imanje.
Zapuštene njive i livade,
Mladi naši u tuđini rade.
Al o tome pivaju i tice
I ta priča već iđe na živce.
Pa o tomu neću sad problemu,
Imam jednu baš goruću temu.
Požari nam haraju po zimi
Po cili dan na polju nam dimi.
Gori korov, gori suva trava,
Piromanim pritit je badava.
Od kakve li bolesti boluju,
Svako malo vatru potpaljuju,
Duvanjske je bure raspiruju.
Pa dim suklja po selu, po gaju,
Vatrogasci sve od sebe daju.
Ugasiti što budale pale,
Ove su se zime razigrale.
I to nije najveća nevolja
Što se dimi priko cilog polja.
Nesreća je kada kuće gore,
Kad se s vatrom gasitelji bore,
Koja guta jedine domove,
A teško je izgraditi nove.
Fala tebi i dobrome puku,
Što za pomoć pružiti će ruku.
Jer oduvik u našemu kraju
Pogorilim ljudi rado daju.
Što se kaže u šćetu im uđu
Ublažiti tu nesreću tuđu.
Pa te molim, o moj dragi Bože,
Piromane opomeni strože,
Jer na zemlji niko im ne brani,
Pale sada ko što su i lani.
Ima Bože još nezgodni tema,
Ovde kod nas svakakvi problema.
O njima ću za desetak dana,
Kad nestane ovi piromana.
Nisom reko, ima lipi stvari,
Jedna loša, sto dobri pokvari.
Ode Lola sada na Gradinu,
Bacit pogled na našu starinu,
Pomilovat i brda i polja
I gusliti što ga bude volja.
Pozdrav vama dragi čitatelji,
Mrkodoljski Lola sad vam želi:
Svi budite zdravi i još bolji,
Samo ljubav nek u vama gori!
www.tomislavnews.com/ Iz knjige “Pisme i pisma”, autorice Ljube Đikić
