Osvanula nediljica sveta,
Loli vašem vrućina ne smeta.
Došo s mise, iđem gusle uzet,
možda ću se uvečer oduzet.
Osto sam vam dužan još otprija
ispričati što sam naumija,
koga bira naša mlađarija.
Vi mislili da ću o izborim
još je rano o tomu da zborim.
A nediljom o tom mi se ne da
tu je mnogo laži i nereda.
Ja ću vama malo o ljubavi
to je ono što svakog zabavi.
O mladima iz našega sela,
mili Bože pustoga veselja.
Svatovi su, više ne znaš čiji,
moraš ići rodbini il’ priji
i pretelju ispuniti želju
zagusliti njegovom veselju.
O tim svadbom svašta bi vam pivo,
a prvo ću što mi je najkrivo,
Naši momci , a strankinje žene,
al’ što pričam, ne briga to mene.
Mladost naša po svitu rasuta,
potriba i natirala ljuta.
Tamo rade, tamo se zaljube,
cure ovde samo vrime gube
nadajuć se tojima iz svita
da će njizi ženit priko lita.
Oni dođu i dovedu cure,
vjenčaju se i odma požure,
il’ na more ili u tuđinu
malo njizi mari za starinu.
Još da kažem, a virujte meni
ovog lita dvajest se oženi
svi su momci iz našega sela,
svi su ovde pravili veselja.
Ovde su im didovi i babe,
ovde mogu litovati džabe.
Ćaća, mater, željni su i vidit
misle da će mladi s njima sidit.
Ali mladi sa starim ne mogu,
ni po sata, pa se moli Bogu.
Prvog dana bračnoga života,
nevista im dragog sina smota,
da se idu malo odmoriti,
i u selu da ne mogu biti.
A na svadbi, ljudi moji mili,
ni svatovi nisu ko su bili.
Pola ljudi ne znaš otkalen su,
siguran si da iz sela nisu.
I mladence često ne znaš pravo,
eto što je vašem Loli žao.
A što mogu kad je sada tako,
mladi sele, za stare je lako.
Na čekanje osuđeni oni,
dok im zadnje zvono ne zazvoni.
A do tada guslit će vam Lola,
sa širokog Duvanjskoga polja,
iz prilipog sela Mrkodola.
www.tomislavnews.com
