Prikrsti se i Gospu pozdravi,
Grišno tilo neka ti ozdravi…
Di si Lolo da Bog da te bilo,
Što li je se s tobom dogodilo,
Pa te nema cili misec dana
Koja li je tebi grdna rana?
Tako mene urednik poziva
Pojma nemam što se s menom zbiva
Od Božića dušo draga moja,
Ja ti nemam mira ni spokoja.
Kako sam se ja napio tada
U glavi mi mutno je i sada.
Jer je tomu kriva ova klima
Nekako mi u glavi ne štima.
Snig je pado i bilo studeno,
Sad južina, pa opet je…zeznuto.
Na vrime se siti korizma je,
Dani sveti pa Lola ne laje.
Pala magla priko cilog polja,
Pa mi nešto nije dobra volja.
Boli glava, a i duša boli
Svašta nešto smeta vašem Loli.
Korizma je i sveti su dani,
Pa me stara slabom ranom rani.
Nema mrsa, ni kupusa nema,
Samo nešto posno se priprema.
Pa za čim ću, ljubim ti cekina,
Ja popiti čašu crnog vina.
A bez vina nema mi života,
Pijem kradom, nije me sramota,
A ja mislim nije ni grijota.
Stare dane ja veselim pićem,
Pa se odma osićam mladićem.
Šta je vajde, pobigne mi stara
Kaže da mi zaudara para.
Opet si se naloko magarče,
Vino te je uspalilo, jarče.
Di ga nađeš, ja ga zatrnila
I tri bloka na njeg navalila.
Prikrsti se i Gospu pozdravi,
Grišno tilo neka ti ozdravi.
Ne zna stara što su jadi moji,
Mene vino i rakija goji.
To me samo na životu drži,
Od mlađarca zato sam još brži.
Svašta pričam jezik na mokru je,
Niko nema da mi priču čuje.
Selo pusto samo pet šest baba
A veliki dvorci stoje džaba.
I to baba sve je za otpisa,
Nit imaju boje ni mirisa.
Samo jezik još ih dobro služi
I to samo da druge izruži.
Jes vidila draga kuma moja
Što mi reče ona snaja tvoja
Da sam davno za ‘nog svita bila
Pod stare se dane raživila.
Šta nje briga ne rani me ona
Začut će se i njezina zvona.
Ima svekra i svekrvu svoju
Nek ne dira u obitelj moju.
Ma gora je, kuma, ona tvoja
Cilom selu ne daje spokoja.
Naku majka još rodila nije,
Bože dragi oprosti joj grije.
Da ja slušam šta babe pričaju,
Već odavno bio bi u raju.
Pa pobignem čim se one skupe,
Uz Gradinu da pribrojim rupe.
Ma ne rupe nego kamenice
Napijem se iz njizi vodice.
Virujte mi to je voda sveta
Skine s mene stotinu tereta.
I sitim se šta je nekad bilo,
Same suze padaju u krilo.
Kad se sitim ja ditinjstva svoga
Momkovanja i svega onoga
Na Vignjišću što sam proživio
I lipote svake doživio.
Kad se popnem na vr Pećinovca
I pogledam do Zorina doca,
Pa pogledam Ukos i Midenu,
Uspomene klete tada krenu,
I svašta mi nešto na um pane
O starosti grdne moje rane.
Ostaše mi samo uspomene
Mnoge cure, sada stare žene.
Dica im se po svitu rasula,
A od beba u selu je nula.
Bože mili na svemu ti fala,
Dice nema, a nema ni mala.
Nema plača, bleke , ni mukanja,
A o pismi da se i ne sanja.
Pisme ima, al na radijonu,
Nemam ni s kim zapivati onu.
Diž se curo ide tvoja Lola,
Iz velikog sela Mrkodola,
Znam te ljubit ne triba mi škola.
A kad danas i te škole vidim,
Nepismen sam , ali se zastidim.
Sve diplome kupuju na kilo,
Neki dan ih na sniženju bilo.
Ja mislijo kupit jednu sinu,
On mimo me u Njemačku minu.
Ćaća znadeš imam dvije prave
I obe mi stoje za badave.
Pet godine bez posla sam bio,
Tuđinu sam sada dograbio.
Diplome mi za ukrasa stoje
Jerbo prave više se ne broje.
Eto tako odbrusi on meni
U Njemačku ode svojoj ženi.
Ja i stara ko dva ćuka siva
Eto tako u starosti biva.
Još je dobro dokle nas je dvoje,
Iako svak brine brige svoje.
Neću više o brigama svojim
Jer se Lola starosti ne boji
Dokle ima u podrumu vina
Vašem Loli život je milina.
Sad ostavljam gusle javorove,
Živi bili do prilike nove.
Sve vas ljubi i pozdravlja Lola
Iz duvanjskog sela Mrkodola.
www.tomislavnews.com/Iz knjige “Pisme i pisma”
