Duge noći, a kosti me bole
Pa će malo gusliti vam Lole
Korizma je ladni dani biže
Pa se dani od molitve bliže
U korizmi pivati ne mogu
Nego ću se molit dragom Bogu
Zato ću vam sad odguslit snove
Što ih sanja prošle noći ove
Malo sanjo, malo budan bio
Pa sam snio što mi drago bilo
Nećete mi virovat čeljadi
Kad čujete o čemu se radi
Ko umro sam a smrti se bojim
Pa u strahu ja prid rajem stojim
Začuje se ključeva zveckanje
Sveti Petar ni više ni manje:
“Ajde Lolo baš sam tebe čeko
Na put moraš malo je daleko
Vratit ćeš se od kuda si došo
Viruj meni neće ti bit lošo
Povest ćeš nam našeg kralja Tomu
Poželio vratiti se domu
Da još jednom vidi Duvno svoje
I da vidi kako stvari stoje
On je ovde zapovjednik bojne
Od nebeske naše sile vojne
Čistilište njemu je ratište
Već te čeka on u zrakoplovu
Nadletite Kraljevinu novu
Nadletite i njegovo Duvno
Da krunidbe svoje vidi guvno
Čuo da se neka fešta sprema
Kakva fešta slavljenika nema”?!
To mi svetac reče pa uteče
Ja pogleda malo uokolo
Kad me neko pravo zazva “Lolo!”
“Sidi ovde u blizini mene
Zrakoplov će uskoro da krene
Poletiti do Duvanjskog polja
Viditi ga velika mi volja
Odavno u meni tinja jaka želja
Da pogledam ima li veselja
U mom Duvnu i na mome guvnu
Ti mi Lolo pokazivaj mista
ja se skoro i ne sićam ništa
Bijah tamo prije šeset lita
I nikoga ništa nisam pita
Svoje Duvno pozno sam iz zraka
Zadaća je meni bila laka
Pripozno sam svoje polje drago
I planine veliko nam blago
Osim kuća sve je skoro isto
Duvno moje drago moje misto
Na polju je bilo malo blaga
Nigdi vilaš Gospe moja draga
Ni Dorata niti bilog stada
A tako bi viditi ih rada
Sitio se što je nekad bilo
Pa mi suze padale u krilo
Nije bilo ni kosaca mladi
Nisam znao što taj narod radi
Želio sam malo se spustiti
I duvanjski narod posititi
Al me zovnu čuvar čistilišća
Pa od šetnje nije bilo ništa
Morali smo odma se vratiti
Sada ćemo malo dulje biti”
I letimo iznad Kraljevine
za Tomine kratke vladavine
Tomislavu ništa jasno nije
A čuđenje svoje i ne krije
Samo pozna rijeke i planine:
“Nema više moje Kraljevine!”
Glasno reče kralju Tomislave
“Čime li se sada ljudi bave?”
Kad bijašmo iznad Vran planine
Reče Toma vid’ moje miline
Vran bi pozno i u pola noći
Da mi starom i zavežeš oči
I Ljubušu svoju milu dušu
Samo su mi nešto ogolile
Kao da su šume obolile
I kakvo je na njima drveće
Koje nako brzo se okriće
Kaži Lolo što je ono doli
Kad pogledan srce me zaboli
Polje pusto nigni živa blaga
Zašto tako Gospe moja draga?
Nigdi ovce nigdi pastirica
Nekadašnjih moji ljubovica
Di su kosci di su kupelice
Ne čuje se plača male dice
Polje pusto a velike kuće
Kaži Lolo je li to moguće
Nestalo je volova vilaša
Sa planina nešto ljude plaša
Vidim da su poširoke staze
A ne vidim da ljudi prolaze
Di su ljudi, pravo reci Lolo
Nemoj lagat june te ubolo
Di su mladi pisma se ne čuje
Niti ganga poljem odjekuje?”
“Dragi kralju spremaju ti slavu
Ponovo će okrunit ti glavu”!
“Te se priče čuju na veliko
Mene ništa nije pito niko
Niti su me pozvali na slavlje
Svoga kralja svoje srce lavlje
Fala Lolo sad me malo pusti
A zrakoplov nek se na tren spusti
Ispod Liba na puste livada
Podanici da vidim što rade
I ti Lolo nemoj nigdi ići
Uskoro će zrakoplov se dići
Čujem Petra već se nešto ljuti
Na drugom su svitu zabrinuti
Ko da smo se zabavili dugo
Duvno moje radosti i tugo!”
Iz sveg grla Tomislav zapiva
Ja se skoči i evo me živa
Pripade se stara u krevetu:
“E moj Lolo veliki teretu
Što se skačeš šta li si sanjao
Uteče ti cura pa ti žao!”
Šuti stara da znaš što je bilo
Je li stvarno ili mi se snilo
Il je vino svoje učinilo
Ja znam da je oko srca milo
Što sam s Tomom nad Duvnom letio
I što nisam sa njim se vratio
I sada me neki stra spopao
Sveti Petar da me ne pozove
Možda sprema i nove letove…
U Božijem strahu guslim sada
Sveti Petre nek je tvoja vlada
Al pusti me još koju godinu
Da mladosti opjevam starinu.
Što sam sanjo neka san ostane
Stara moja moje milovanjeeee
Sve vas budan sad pozdravlja Lola
Iz duvanjskog sela Mrkodola
www.tomislavnews.com
