Nedilja je a zvizdan pripeko
Iđem guslit svojoj staroj reko
Ja ne mogu više bez birtije
Volio bi da me grom ubije
Neg korona da mi plućim šeta
O bolesti svaka si prokleta
A korona što je tako zovu
Zadaje mi muku Isusovu
Ne boli te ne smiš u birtiju
U crkvu se još nekako ode
Nigdi drugo premili moj rode
Nedilja je a sparina stegla
Stara moja pod orošak legla
Otud viče umukni jadniče
Kakve gusle nediljom popodne
Srića niko ne čuje te ovde
Razađe se ono mlađarije
Selo pusto kono i ranije
Mi smo na to odavno navikli
Al mirovati jošte nismo svikli
Ko će sidit cili dan u kući
Pomozi nam Bože svemogući
Dok su bili dica i unuci
Mislili smo kraj je našoj muci
Puno selo i puna nam kuća
Balalo se noći do svanuća
O koroni niko pričo nije
Al odoše što su mogli prije
Bili samo nediljicu dana
Ostade nam sva spravljena hrana
Pobigoše ko od vuka ovce
Kažu triba zarađivat novce
Koga stigne ova bolest kleta
Sudbina je njegova prokleta
Ev’ što boli i što lika nema
U tuđini otkaz im se sprema
Svi moraju na neke tekstove
I čuj sada neke mode nove
Boga mole da su negativni
Il sam stara ili mi se čini
Da je uvik od kad znadem za se
Negativan bio zadnje klase
Svi su tili pozitivni biti
Vidi čime sada svit se kiti
Samo žele da su negativni
Šta je ovo Bože moj jedini
Zabranili svatove i sila
Šta je ovo Gospe moja mila
I još svačem čudi se sad stara
Moli stalno usta ne zatvara
Sačuvaj nam dicu mili Bože
Pa neka su ove mire strože
Sačuvaj nam ovo mlađarije
Od nas stari već koristi nije
Zovni Lolu mene malo kašnje
Ne mogu ga slušat kako kašlje
Šuti stara čut će te stožeri
Odvest će me pa se onda žderi
Ko zakašlje izoliraju ga
Pa ti onda moli dragog Boga
Da te zovne ili da te vrati
Ali stara nikao da svati
Da koronu odavno imamo
Imena joj nismo znali samo
Sada znamo i bolest i ime
Nek nas vodi starijim je vrime
Neće mene neka tebe vodi
Da uživam malo u slobodi
Dodijo si Lolo meni više
A sve mi se u lip život piše
Ne zna niko šta proživi mlada
Pod starost si došo Lolo sada
Cili život tebe sam čekala
Dočikala i kufer spremala
I svaki sam kradom oplakala
Da ne vide kćeri i sinovi
Sad za njima isto to ponovi
Nemam više suza u očima
I pamet se pomalo otima
Džaba Lolo sad me gledaš milo
I spominješ što je nekad bilo
Od toga nam lakše neće biti
Niti će nas bolest priskočiti
Na koga se navali korona
Mogu odma zvoniti mu zvona
Šuti stara i lezi u ladu
Ja ću čuvat da te ne ukradu
Čuvat ću te od pogane bole
Koroni te neće dat tvoj Lole
Koroni je dolaziti džabe
Čuva Lola sve seoske babe
Boga molim za sve dobre ljude
Da i’ čuva od sudbine hude.
Molim Boga i guslim pomalo
Do života još je Loli stalo
I do moga dragog Mrkodola
Sve vas voli i pozdravlja Lola.
www.tomislavnews.com
