Sinoć je, kao što smo javljali, u Zagrebu održana Prva večer Mrkodoljki i Mrkodoljana i svi kaži da je bilo super, veselo i zanimljivo. Zvali su oni i Mrkodoljskog Lolu, ali mu stara nije dale, pa im je poslao pozdrav i jednu svoju prigodnu, koju su svi pozorno slušali…
Faljen Isus i dobra vam večer
Pozdravlja vas mrkodoljski rendžer
Što vam čuva na ognjištim vatru
Za vas plaća redovine pratru
Što vam čuva ograde i njive
I majke vam čije su još žive.
Ispod ceste što vam njive čuva
Koje su vas naranile kruva.
Mlađariju i potomke vaše
Što se moje pisme možda plaše.
Neka znade vaša mlađarija
Što im je did i što ćaća piva.
Neka čuju i gusle i gangu
Neka znaju našu pjesmu dragu.
A Lola vam doći mogo nije,
Oprostite njemu starom grije.
Što ne more gusliti veselo
Jer je stara zapišala prelo.
Kud ćeš stari Isusova muko
Do Zagreba od vina bi puko
Bez tri litra tebi dan ne prođe
Deset piva kao usput dođe.
Tri ti dana do Zagreba treba
Sidi tude vedroga ti neba.
Zato vama okupljenim tamo
Ovu pismu šaljem od ovamo.
Gledam u vas moja teška rano
Puno vas se okupilo tamo
U Sesvetim pokraj metropole
Stoga Lolu grdne rane bole
Više vas je tamo nego vamo.
Svi ste lipi, vidim i veseli
Zabavu vam dobru Lola želi.
Iako vam Lolu bole noge
Za vas pute obašo sam mnoge.
Krenijo sam od Pačarske peće
Nigdi nikog sristi ostojećke
Pa okreno brigom Suvarića
Na rakiju kod Brke Bojića
Spustio se do Belećenovića
Dočepo se briga Kraljevića
Kroz Bekavce strugom Stojičića
Do Brižana klecaju kolina
Zagunuša dičija dolina
Pokrajčići , onda Meštrovići
Kakvi su tu nekad bili tići
Na bunaru vode se napio
U Andriće teško se popeo
Pa mi starom nešto glavom prođe
Kad sam bio mladić mili rođe
Kad bi pivo na Andrića brigu
Dvajest cura za menom se dignu
Uvate se u kolo moj rode
Sad pustinja, sve sa briga ode.
Pa kad dođo do Štekine drage
ja se siti jedne cure blage.
Kako smo se volili nas dvoje
Ali ona poslušala svoje
I ne tide za svojega Lolu
Srcu mome zadala je bolu
Tad se spusti do Kelava doli
I sad čujem kako duša boli
U Kelavim ne vidi se niko
Skoro pusto draga moja diko
Prema crkvi kada se uputi
Ukaza se neki dvorac žuti
Časne sestre, kažu, tu stanuju
I još žene što ih ljudi psuju.
Lipa crkva, lipa župna kuća
Tu je Lola čekao svanuća.
Kad bi bile župne svetkovine
Nakon mise šetnja od miline
A pratarska velika ograda
Ljubavni se naslušala jada.
Baci pogled prema Pećinovcu
Da se barem ja nasmijem lovcu.
Kakvom lovcu, kakvom li čobanu
Nemoj te mi dirati u ranu.
Samo vidiš one vjetrenjače,
Lipo ih je vidit rodijače,
Al’ da nije oko njih pustinja,
Ljudi moji što čovik ižinja.
Sada ćemo imat džaba struju,
Tako neki planovi se kuju.
Ne virujem dokle to ne bude,
Ne more to zapast naše ljude.
Prikrsti se i okrenu cesti
Mislim da ću koga živog sresti.
Nigdi nikog , a kuće ko vile
Mrkodoljke diste moje mile
Svoje selo vi ste ostavile
Metropolu našu ukrasile
A muževi iz našega dola
Iz najljepšeg sela Mrkodola
Odseliše bilome Zagrebu
Zagrebačke gospođe sad grebu
Da ih one po Sljemenu vode
Odulji ja s pismom mili rode.
Samo sam vam tio pivat kratko
Sve vas Lola ljubi srcem slatko.
I želim vam večer ja ugodnu
Spominjite svoju grudu rodnu
Koja draga srca sve vas čeka
Da dođete njojzi iz daleka.
Svagdi drugo za vas je tuđina
A Mrkodol rodna je ledina.
Pozdravlja vas iz duvanjskog kraja,
Stara Lola sela Mrkodola
Uz poruku svima na pouku:
Biće Lola dok je Mrkodola!
I kaj ono vi sada pojete
„U to ime, vnutri z njime“!
www.tomislavnews.com