Bura dere, snig pomalo sipa,
Bože mili ja vrimena lipa.
Ukrka ga ove zime dobro,
Pa iz kuće nisi mogo, pobro.
Misec i po kako nam snig pada,
Stigle su nas zime ko nekada.
I još gore zadajem ti viru,
Po dva metra snigu našli miru.
Zamelo je ceste i putove,
Malo stane onda isponove.
Zimska služba svakog dana radi,
Vaš se Lola kod šporeta kadi.
I pogleda kroz prozor napolje,
I sve pita kad će svanut bolje?
Da se more barem do birtije,
Zimski dani prošli bi mi prije.
Čiste momci i po Mrkodolu,
Svakud čiste, obilaze Lolu.
Zameten i’ zovem priko žice:
„Šta je momci, kakve su to trice?
Zadnji vam je na redu vaš Lola,
Čija je to naopaka škola?“
„Čekaj Lolo, pričniji i’ ima,
Samo gusli dok ti žica štima.
Toplo ti je, imaš li šta isti,
Uzmi gusle, politiku bistri!“
Politika nije mi u glavi,
Vidim da se svađaju ko đavli.
Svi se bore za svoju guzici
I kako će smistit svoju dicu,
Svoju dicu i rodbinu širu,
Ja sam u nji izgubio viru.
Narod njima nije ni u peti,
Sebi grabe, o Bože moj sveti.
Sritni narod više i ne mari,
Jerbo su ga dobro izvarali.
Koji narod, staraca najviše,
Ljudi moji loše nam se piše.
Umrlo i’ od nove godine
Trista ljudi u četri općine
Ove naše sritne županije.
Pa mi tuga u prsima vrije,
Nema dice, nema mlađarije.
Rodilo se tek dikoje dite
Sve se bojim nestat’ ćemo, svite!
Neću više, stara mi uzdiše,
Na šporetu kupus već miriše.
U nedilju prošlu tako bilo,
Danas srida sunce osvanilo,
Pa je Lola ponovio silo.
Polako je kreno do Puđića,
Laki korak kono u mladića.
Misec dana da izašo nije
Zaželio sritnjak se birtije.
Cestom iđem, a po selu gledam,
Vodu gazim, ustavit se ne dam.
Fontanama vaš se Lola divi,
Svi izvori provrili su živi:
Brizumila i Pranjića potok,
Priključi se Šepuši u dotok.
A jezera ispod sela mila,
Snig je dobro kiša istopila.
Kraljevića potok ko Šujica,
Šućurića već priskaču dica.
Zagunuša žubori ko mlada,
Meštrovića cilim selom vlada.
Do Puđića to je od potoka,
Osta Brišnik najvećega toka.
Bacim pogled priko polja pusta,
Po Ljubuši pala magla gusta.
Bili šešir Vran je nakrivio,
Pa Ljubuši kradom se divio.
A Ljubuša zapitkuje Vrana:
“Kaš me ženit, biloga ti dana?
Šta ja imam od ljubavi tvoje,
ne ženiš me, godine se broje?”
Sluša Lola razgovor prirode,
Al’ ga noge u birtiju vode.
U birtiji veliko veselje
Skupila se klapa ko od želje.
Misec dana vidili se nismo
Misli gazdi napisati pismo
Da pročisti do svi naši kuća
Čekat ćemo na Pumpi svanuća.
I gazdi se brk pomalo smije,
Misec dana vidio nas nije,
Sve nas časti čašicom rakije.
Neću pivat šta je dalje bilo,
Do ujitra trajalo je silo.
Nas je pet šest zaspalo na stolu,
Stara došla traži svoga Lolu.
Dovukla me do kuće nekako
Pa se ne dam probuditi lako.
A kad sebi dođe vaša Lola
Zaguslit će na sri Mrkodola.
Sada ne smim ni dignut se jadan,
A morat’ ću, jerbo sam već gladan.
Krče criva, osićam i sušu:
“Vode stara, ispustit’ ću dušu!”
www.tomislavnews.com
