Zima nam se već u kući smije,
A i Božić malo će kasnije.
Dan je samo do svetog blagdana,
Na stolu će bit obilna hrana.
Ma hrani se ja i ne veselim,
Običaje hoću da podijelim
Ovog našeg kraja duvanjskoga
I ponosnog puka vjerničkoga,
Koji Božić od postanka slavi
Opivat ću što mi je u glavi,
Od ditinjstva što mi je ostalo
I vjerujte da to nije malo.
Kad Došašće bilo bi pri kraju
Badnji dan se pokaže u sjaju,
Badnjica je i strogo se posti,
Možeš vidit samo riblje kosti.
Tako sada, tu je malo posta
Od starine malo toga osta.
Kada su se krumpir i kruh jeli
Malo luka i Bog te veseli.
Popodne se prostirala slama,
Od dice bi nastala galama.
A veselju kraja ne bi bilo
„U sve vrime“ kad bi se molilo,
Dok badnjaci u šporetu gore
Svi su ljudi tada dobre volje.
A po slami mala dica skaču,
Neka smiju, a neka i plaču.
Nakon toga dolazi rodbina
Noseć svaki po bukaru vina.
Faljen Isus na dobro vam došla
Badnja večer ne bila vam loša,
Nego zdrava i vesela bila
Šenica vam u polju rodila.
Običaj je otići u štalu
i pogaču razlomiti malu.
Obično se išlo među ovce,
Jer su one donosile novce.
Virovanje svi bi izmolili,
A zvonara vinom bi polili.
Sve uz svitlost lojanice male
Veseli bi izašli iz štale.
Na ponoćku tad bi se spremalo
I nikomu nije se drijemalo.
A od crkve orila se ganga,
Nesta toga Gospe moja draga.
A na Božić baš je blagdan bio
I veselje Isus se rodio.
Čestitanja iz kuće u kuću,
Svi imali jednu želju vruću:
Sritan Božić i rođenje Krista
Svakom lice od radosti blista.
A božićni ručak već na stolu,
Izobilje dočekuje Lolu.
Stari pršut, mlada pečenica,
Samo riži nek se slade dica.
Kisel kupus i rebarca suva,
Svake zime bura ih propuva.
Nakon toga burek il’ sirnica,
Iza toga crvenoga vinca.
A čeljadi oko cilog stola
Radostan je bio tada Lola.
A gle danas, grdna moja rano,
Ja i stara ostadošmo samo.
Sad će banut sve babe iz sela
Da im Lola da malo veselja.
Stigla zima i Božić se bliži
Svaki Duvnjak iz tuđine biži.
Svojoj kući svome rodnom kraju,
Ali mladi za to sad ne haju.
Draža su im svitla metropola,
Nego da i prikorava Lola.
Njima smrdi kupus i slanina,
Ne privlači nji više starina.
Triba reći i ne gubit dušu
Vitri novi i u selu pušu.
Sve imamo Božije milosti,
Al’ nestade iz sela mladosti.
Mene starog oko srca stegne,
Zovnem staru da kod mene legne.
Ona mi se podrugljivo smije,
Ne navodi stari me na grije.
Žurim na skajp javit se unuku,
Tu mi srcu dadne veću muku.
Zovem staru nek se odma sprema,
Jer Božića priko žice nema.
Sritna stara što me nagovori,
deset dana sa menom se bori.
Božić ćemo dočekat kod kuće,
Onda dici banut u svanuće.
Volim dicu, unuke, neviste,
Ne tuđinu, oprosti mi Kriste!
Teška srca odlazim iz sela,
Ali stara srca je vesela.
Jer za dicom ona stalno vene,
Već odavno ne mari za mene.
Dižem čašu i nazdravljem svima,
Sritan Božić koliko vas ima!
I reći ću riči od starina:
Mlado lito i nova godina
Na dobro vam došli dragi moji,
svaki od vas nek stotku nabroji.
I na kraju, ali ne manje bitno,
U zavičaj vraćajte se hitno!
Čekat će vas sa guslama Lola,
Koji piva i zbrda i zdola
iz duvanjskog sela Mrkodola.
www.tomislavnews.com
