Ova, malo šaljiva, malo žalosna, ali istinita anegdota, zgodila se 70-tih godina prošlog stoljeća, u jednom duvanjskom selu, a možda dijelom i u više njih…
Do prve polovice prošlog stoljeća, ali još malo i dulje, u duvanjskom kraju u zajedničkom domaćinstvu živilo je više generacija, a po nekoliko bračni parova. U dida Stanka, čija se obitelj računala gazdinskom, živili su on i njegova žena, tri sina i tri neviste i desetero dice. Ma kako kuća bila za ona vrimena velika, postala je tisna. Posrćali jedno priko drugoga, stalno se svađali, prigovarale jetrve jedna drugoj, režale jedna na drugu, sve tri na svekrvu, što se ono kaže:“U kući uvik gorilo, ali plamen iz kuće nije smio izać“.
Odoše sinovi u Njemačku, zaradiše pare za nove kuće, dođoše za Gospojinu s čvrstom odlukom da se podile, vidili ljudi kako se to radi u svitu. Kad su to rekli starom ćaći on se pomiri s tim, nevistama drago samo su to čekale i o tom mislile. Samo svekrva plače, šta će bit od dida i nje, šta od Šarova, ali niko nju ne svija.
Dvojica starije braće Mirko i Jure bili su nekako pažljivi prema roditeljima i dobri ženama i dici, ali najmlađi Bože Bog te sačuvo. Uvik bio žđavlom, a sa ženom se nikako nije slago, čim bi ona nešto zaustila on bi je zapizdro, a znao je i klepnut, ništa neobično u ta doba.
Sila braća podilit se, nisu nikoga zvali iz sela, ta nisu ludi, znaju kako to iđe. Njive i stoku lako podilili, za kuće se već znalo čija je čija, ali, ali, ali…?!
Kome će pripast ćaća i mater, jer kuća je stara, mogu oni još tu, ali triba i hranit, pazit na nji, ne mogu sami o sebi.
I dogovore se: nji trojica, a triba podilit ćaću, mater i Šarova. Svi bi rada Šarova, ali nema, triba izvlačit kure(ono ko sada kuglice s imenima) pa ko koga zapadne.
I poče izvlačenje: ćaća zapade najstarijeg, mater sridnjeg, a Šarov onog najmlađeg! Ćaća i mater će živit zajedno u staroj kući, ali sva briga o njima pada na dva starija sina i njijove žene.
Krivo starijim jetrvama, zavide najmlađoj, ali nema pogovora, tako ih zapalo.
I pođoše svi u svoje kuće, a najmlađa počne plakat i zaustavljat ih: „ Nismo još gotovi, stanite, di ćete? Nismo još braću podilili, neće mene opet ovaj nesritni Bože zapast, vratite se…!“
www.tomislavnews.com/ Foto: ilustracija
