U svakom gradu, u svakom selu, gotovo i u svakoj obitelji ako je brojnija, nađe se onaj jedan član koji stalno pametuje: „Davno sam ja reko, jesam li vam govorio, nećete vi da slušate…!“
Jedan takav je i Mate, pametuje cijelom selu, a ponedjeljkom kad je pazarni dan i gradu, doduše u gostionici: sve on zna, u sve se razumije, on je to davno govorio i njegova mora bit zadnja i točna, naravno.
Ako je netko na stočnoj pijaci kupio svinju Mate odmah pita koliko je kila u njoj, pa kad mu kažu da je procjena 180 kila, on skoči: „Sto osamdeset kažeš?! A dobro te je nasuko. Ajmo po što god oćeš da nema više od 150, kad ti ja kažem. Ajde s njim na vagu, u što si gledo…?“
Ako netko kupi auto, on se tu stvori sa svojim komentarom: „Kažeš platio ga 10000 KM, pa mogo si novo za to, a ne ovu rdalinu, more ti misec dana, neće više, more ovda oko kuće, nemoj slučajno do grada…“
Volio je taj „ubiti čovika u pojam“, u najmanju ruku dovesti ga u sumnju je li ispravno uradio, navesti ga na preispitivanje donesene odluke. Zato su mnogi izbjegavali ovoga u biti dobroga čovjeka, ali nisu podnosili njegovo pametovanje, a ne bi se s njim rada zamjeriti, jer može nešto zatrebati, a on je uživao pomagati drugima. Što god treba samo zovni Matu, nikomu pomoć nije odbio. Istina, morate slušati njegove prodike, ali neka on pomogne…
On će odmah po proglašenja izbora bilo na kojoj razini: „Ja sam to znao odma, jesam li vam govorio, što ja kažem i Bog ti je reko!“
„Jesam li vam reko da će Tramp napast Siriju…“, bistrio je on i svjetsku politiku, ali mu je najdraže bilo pametovati seoskim ženama, tjerajući ih na grižnju savjesti kako olako troše tuđe trude.
„Kažeš tu ima 15 metara dva, a dobro ti te je zagulio, ako ima deset budi sritna. Ma briga tebe, neka onaj crnči u Njemačkoj, a koliko god ti ko kaže viruješ i plaćaš. Kako ti, evo ti tri, e žene, žene, da ih zarađujete brojili bi drvo po drvo, a ne…Ali briga me, samo kažem, ne trošiš moje…“ i to bi bilo dovoljno da ženi pokvari raspoloženje što je osigurala drva za ogrjev. Ponavljalo se to iz godine u godinu s drvima. Više su žene strahovale od Matine “inspekcije”, procjene, nego od vlastitog supruga, koji je, uostalom, daleko i dok dođe lako je smislit opravdanje. Ali Mate, on te sa sumnjom zaleti odmah, dok se ne snađeš.
Dodijalo Anđi Matino pametovanje, ovo s drvima posebno, pa jednog ljeta kad joj drvar iz Rame dotra drva i plati 15 metara, eto ti Mate u izviđanje.
„Koliko reče da ima ovde drva?“
„Đava će ga znat, ove sam godine manje, imam još lanjski, kaže da ima 10 metara, ja ne znam…?“
„Ma šta ne znaš, ima brat bratu svi 15, nego je li daleko odmako i ja bi sebi kod njega naručio, ma dobra mu mira, zadajem ti sto vira…!“
E, tu sam te čekala, pomisli Anđa, ali mu ne dade gušta priznati da je prvi put pogodio pravu miru.
www.tomislavnews.com
