Iza Blagdana Duhova, a kada se, uglavnom, završi s poljskim proljetnim radovima, okopaju krumpiri, a vrijeme otopli, temperatura se penje preko 20 stupnjeva C, u duvanjskom kraju, po starom dobrom običaju, dogone se, pilaju i cijepaju drva – priprema se ogrjev za zimu, ali počinje i krečenje stana, kuće, generalno čišćenje…
Pisali smo već o tomu, još se povlače lanjska, negdje i preklanjska drva za zimu, već se čuju motorke i nova drva ispred kuće, koja se pripremaju za sljedeću sezonu grijanja – sredina rujna.
Nakon što se priprave drva počinje generalno uređivanja, čišćenje stana, kuće, a to u prvom redu znači krečenje. I to svake godine barem jedanput, a gdje su pušači tada i dvaput godišnje. I hvala Bogu da je danas to mnogo lakše raditi, namještaj i stvari u kući su praktičnije za iznositi vani, nema više onih teških tepiha, tepisona, etisona, kako ih sve nismo zvali, onih “iz ćoška u ćošak”, neka se ne vidi ni malo poda…A nekada je trebalo povlačiti, iznositi, one teške drvene dvosjede, trosjede, pa termoakumulacione peći. Kad se toga sjetim oblije me hladan znoj. Ali, bilo se mlado, ludo, imalo snage. I danas nevjerojatno: uglavnom su sve to, uključujući i krečenje, radile žene, najčešće kada bi muževi otišli negdje na put, da im ne smetaju dok rade. Naravno, muževi koji su bili kod kuće, a većina je, kao i danas, bila na radu u inozemstvu. Samo, u vrijeme o kojemu pričam većina žena ostajala je s djecom kod kuće u zavičaju, da odgaja djecu i čuva, sluša i poštiva stare roditelje, svekra i svekrvu.
Počeh o krečenju, ali ne mogoh zaobići i druge obveze koje su se ne tako davno u duvanjskom kraju svaljivale na nejaka ženska leđe. A ako su žene radili na državnom poslu uzimale su odmor samo da kreče, čiste, srede kuću. Odmor da bi se satrle od rada, tako nekada bilo! A kad se krečilo, tada se generalno čistila kuća, pa nedavno napisah kako se nešto sitnije što bi se izgubilo po kući, u sobama, govorilo :”Ne traži, naći će se kad budemo krečili”, jer tada nije moglo ostati ništa ne viđeno, ne pronađeno. A sve ono što bi se našlo na putu i nije odmah trebalo, nosilo se na tavan, u sušaru, u podrume…
-Žene moje, ja kad okrečim kuću milina, tri dana samo sjedim i divim se svojoj rađi, sve blista, nigdi ništa za noge ne zapinje, a kreč miruši, ništa mi draže ko kad neko svrati i pridruži se mome divljenju. Znate li, druge moje, do kada ta lipota potraje, dok svekrvi ne padne na pamet ušivat pape ili kakve čarapetine i ne zapita iglu? Di je igla – odnila je na tavan! Di je klupko, di je pređa – sve na tavanu, krpa za brisanje – na tavanu, ona drvena kašika za umišat kruv – u podrumu! I za pet šest dana opet vratim sve stvari s tavana i podruma, eto ti moje čišćenje i krečenje…- priča za kavom kuma Anđa i sve joj povlađuju, jer se svakoj događa slično.
-Ma da mi je dočekat da muški počnu krečit, ne mogu se ja više protezat, lako bi ja za čišćenje, samo da neko drugi okreči – poče žalopojku strina Manda.
-Jezik ti prigrizla, nemoj da jadna nisi da ti muško kreči, bolje da te zmija ćone! Tako je onaj moj prošle godine kad su mene nešto leđa zabolila kao, poštedit će me, pa kaže da ja čistim, a on će krečit, ili da proberem, što mi je lakše, nije do njega. Šta imam probirat, lakše mi je očistit! Složi se on i reče samo da jedno drugom ne smetamo: neka ja odem sadit kupus, blitvu, prašit kumpire, što god samo da ne gledam kako on kreči, jer neće ni on gledat kako ja čistim. Volila bi ja gledat kako se on proteže s valjkom po zidovim i uvlači četkom po ćoškovim, ali neću, da se ne posvađamo, znam ja sebe! I odem na njivu i po dogovoru vratim se za tri sata, računam može okrečiti kuhinju i trpezariju za to vrime. I vraćam se pivajuć i unaprid se veseleć bilini zidova. Dođem prid kuću, on se već okupo, spremio, ide do birtije, kaže svoje je uradio. Velim ajde, štaš sad?! On otra putom do birtije, a ja otvori vrata: muko Božja šta je ovo?! Bile se zidovi, ali bile se i trosjedi, fotelje, stolovi, podovi, cila kuhinja, namještaj, po trosjedu tragovi od puma, bili, naravno, a sve uštrapano, ništa zaštićeno…Raskrivi se ja ko majka!
Doleti svekrva:
-Šta je , đavle, šta se dereš, šta ti je, ko da te neko kolje, šta se kriviš, da te zmija nije ujla iz tog brloga?
-Kakva zmija, pa vidiš li ti šta mi je onaj uradio?
-Vidim, lipo okrečio, bili se sve, ne mere lipše!
-A ovo, vidiš li da je okrečio i vas namještaj, da nemeš nigdi stat di nema kreča, vidiš li, šta se praviš luda?
-Vidim, ali čula sam kad ste se dogovorili da on okreči, a ti čistiš, ti bi, je li, da on i čisti, a ti samo da gledaš. Diži se, čisti, linguzo, ne mere on sve, ajde, ajde, dok se on ne vrati!
Eto, sad znaš zašto nikada više on nije uzeo četku u ruke, to dogovorno krečenje koštalo me dva dana svađe, tri šutnje, deset okrićanja leđa, a na kraju, štaš opet od svog đavla. Pomiri se, šuti, kreči i čisti svake godine, a potrajalo je to. Fala Bogu sada je sve lakše, pametne neviste zovnu pravoga majstora što kreči, pa kad završi nemaš šta iza njega čistit, a mi stare lude…- više kroz smijeh ispriča o svom dogovorenom krečenju i čišćenju Manda.
www.tomislavnews.com
