DIVIN JE DAN U PODNOŽJU VRANA
Na Kedžari pustoj godine svake
U nedjelju iza Petrovdana
Skuplja se mnoštvo i služi misa
Divin dan je u podnožju Vrana
Nekakva tuga uhvati mene
Svake godine u ovo doba
Sjetim se Ramske ljepotice Dive
I njenog tužnog u Vranu groba
Diva je zamišljala život u sreći
Koga će ljubit izabrati sama
Živjeti s onim koga ne voli
Za nju bi bio muka i tama
Neki su mislili ako su begovi
Koga požele ljubiti mogu
Za Divu to ne znači ništa
I nevinu dušu dala je Bogu
Beg je mislio može kad hoće
Dukatima svojim kupiti sreću
A Diva je hrabro pred njega stala
I odvažno rekla ubij me neću
Ljudski je željet imat što više
Al Diva nije mislila na to
I sigurno ne bi slavna bila
Da je uzela Begovo zlato
Puno Ramaca nažalost ima
Što nikad nisu otišli Divi
Da njene hrabrosti nije bilo
Ko zna bi l’ uopće bili živi.
Autor : Ivan Čuljak, Rovišće-Rama