Sine, čemu takav sređaj radosna ti, da nisi našo curu?!
– Ma kakva cura, kome je u glavi cura, odo u školu, majko, važno je!
– E moj sine – majka će – kad si tribo ić u školu vrag te u nju nije mogo natirat! A oće li s tobom i Ante Markanov, njemu je škola uvik išla, što si naučio od njeg si naučijo, on je fakultet završijo, a ti?! Drži se ti njega, pa ako on iđe…
– Ne mere, majko, on s menom, ja sam kandidat na listi, ja ću držat govor, a on mi je otišo lipit plakate!
– Ništa ti ja to sine ne razumum, samo da znaš neće ti ćaća živit sto godina da živimo od njegove mirovine, zaposli se, oženi se, da mogu lakše umrt. Da si barem tijo učit lakše bi se zaposlio na dobro misto, ali eto ni Ante s diplom još ne radi.
-Radi on, majko, otišo je lipit plakate s mojom slikom, ja sam kandidat, pa kad mene izaberu, zaposlit ću ja njega zastalno, valjal je on, ali nekako se ne snalazi, a vidi mene!
-Sinko, opet te ništa ne razumim, a možda mi je i bolje, samo neka ste živi i zdravi, a svi ćemo ćaći molit za zdravlje. E, jesi, baš si kršan kad se urediš, ko pravi presjednik, radosti moja…!
www.tomislavnews.com/Iz knjige: “Burek bez mesa”/Foto ilustracija
