MUKE PO DIDU ANTIŠI
Početak lipnja, sunce se razgoropadilo, pčele zuje u krošnjama drveća, a lagani povjetarac ustalasao visoku travu. Sve je puno zvukova samo nedostaju ljudski glasovi.
U besprijekorno uređenom dvorištu na drvenu ogradu naslonjen, pomalo zabrinutog pogleda, stoji stari susjed Ante.
Kako bi vam rekao, nije Ante onaj klasični did s kapom na glavi, điletom, bijelom košuljom, sa satom na lancu i crnim sametnim pantalama koje bi obično bile progorene na par mista usljed neopreznog baratanja mašicama. Ne, ne, nije on takav tip dida…ali ne izgleda ni kao neki današnji didovi koji su bezobrazno mladi.
“Kako si Antiša, kakve si ti volje danas?” upitam ga srdačno.
“Ako ćemo iskreno, nikakve!”, odgovori Ante vidno iznerviran.
“Šta je reć, je li zdravlje u pitanju?”
“Zdravlje je fala Bogu dobro(i kucnu u drvenu ogradu) ali brate izludiše me ova dičurlija”
“Kakva sad dičurlija?”, iznenađeno ga pitam.
“Ma ćer dovela dicu kod nas. Ko biva oni nešto renoviraju u kući, pa eto, kod nas će biti nediljak dana dok oni to ne srede, evo već su pet dana”.
“Pa zar to nije lipo?” velim ja.
“A vraga lipo! Žegarna dica, živa mira nemaju, uvik nešto kmeče, plaču, cmizdre, traže… da te Bog sačuva. Mala još nekako ali mali…pravi stođava. Nije on na moju racu, moji su bili mirni, on je na one njegove doli đava im formu odnio”, ljutito reče Ante.
“Ma ajde Ante razvedri se! Uvik se govorilo da babe i didovi više vole unučad nego svoju dicu”, pokušavam ga malo razdrmati.
“Ma volim i ja, di neću voliti, krvi bi ima dao…ali prikardaše brate da isan ne zna šta bi.
Evo jutros im baba ispekla palićinke, ali je vraga, neće onaj krem već nutelu, naš ne valja jer ima bilog u sebi. E kad se se sitim svog ditinjstva! Baba te zovne pa ti iz modre izvuče kocku šećera, po njoj još one dlačice, ali u krv se stvara. A ono…neću već nutelu. Baba veli ajde ti Antiša odleti časom po tu nutelu, štaš sad. Odletio ja, donio, nije prošlo malo oni opet kmeče, šta je…e sad bi sladoled.
Trknem ja i po sladoleda ali nisi se okreno, oni to sprdalili i sad bi neke žvake s tetovažom . Baba viče…ej Antiša jesi li i žvake ponio usput…e jebiga baba!
Taman kad se sve stišalo, uđem u kuću pogledati Vjesti kad oćeš Boga Jokina!
Doletiše, posidiše…daj RTL Kockicu i neke glupe crtane. Tamo neki Pepa Pig, ni đava ni krme, pa Spužva Bob, pa neki zmajevi i dinosauri, da te Bog učuva! Enoji i sad s babom gledaju. Sinoć se baba frcila u snu sva u goloj vodi…šta ti je pitam, kaže sanjala napadaju je neki dinosauri…pa sad ti ostani upameti. Svaka njima čast, volimji ko oči u glavi ali ako prisutra ne dođu po nji ja ću i lipo vratiti, pa ja…ni rugo ni sramota” reče Antiša.
P.S. Ne bi vam ovu priču ispričao da nisam doznao da je danas “Dan djece” ( tako kažu)
Piše: Jakov Krišto
www.tomislavnews.com
