NE VALJA, BRTE, NIČIJA!
Sunce je dovoljno ojačalo da je izmamilo i stariju čeljad vani. Ispod stare trišnje na zidiću sidi baba Manda.
Baba Manda zna da je iza “propuv” najveći duvanjski ubojica “siđenje na zidiću bez podmetača pod guzicu”, zato ga baba Manda uvik nosi sa sobom. Ehhh… koliko je ona savjeta dala o mokračnim kanalima, ali džaba, omladina ne sluša!
Priko puta u bašči, susjeda joj i prijateljica Luca, oda s rukama na leđima kao da nešto traži. Manda zna o čemu se radi pa viknu:
“Ničuuu li Luceeee!?”
“A ima podikoji! Nikli nenikli sva mi šćeta u njima bila!”, odgovori Luca, otvori lisu, i dođe sist s Mandom.
“Je li to te istrala nevista iz kuće?”, reče Manda s osmjehom i malo bocnu Lucu.
“Nije brte! Šta će me ona izgonitii, nije njezina kuća! A i da je, moja nevista nije taka! Dobra je moja nevista!”, u žaru odgovori Luca.
“Ma vidim došle neke njezine prijateljice, pa velim sigurno su šibnule Lucu”, sa smiješkom će Manda ne odustajući od provokacije.
“Jesu, došle su! Ni tebi ništa nemere promaknut. One razvrzle o nekim bljuzama, o Zari, o nekom Tamarisu, o helankama… šta ću, mene to ne zanima. Doduše nevista je govorila, neka te baba, sidi, kavu ćemo! Ma nisam tila, šta ću im ja… i ja evo izašla”.
“O kakvim bona helankama u ovo doba! Zar to nisu one skije?”, reče Manda začuđeno.
“A moja Mande jesi zaostala! Skije su bona Elanke! Helanke su ti one uske pripojene gaće! Nešto ko muške duge gaće, sve ti se u njima, da prostiš, uslika”, odgovori Luca i nastade kratka pauza, a onda Luca krenu u kontru:
“Eto i ti izašla malo na zrak! A di nećeš kad ti nevista onliko puši! Kreše jednu za drugom. Bože šačuvaj! Dimi vam se iz kuće ko iz zeničke željezare!”, Luca će.
“Nije brte! Prije bi kadgod zapalilai, a sad nabavila one strujne, nit joj triba upaljač ni ništa! Pritisne dugme i eto ga! Sva sobe meruši od njizi! Nekad na jagodu, nekad na lubenicu… ma šta ću ti teći, ko osvježivač prostora!”, veli Manda.
“Čuj puši na dugme! “, začuđeno će Luca.
“Već moja Luce viidim ti na štriku neku veliku pregačetinu! Kažu da je tvog Josipa! Vidili ga u njoj i s brašnjovim rukama! Vele da sad on kolače kuva jer nivsta ti, ko biva, nema kad?”, fino uzvrati Manda.
“Ma ko je reko!!? Lažu! Jednom samo pošo mrljat batake i rižu. Šta ćeš to, velim mu ja? On zamuckuje… pa evo dok ona ne dođe!
Ajde sidi tamo! Ajde u birtiju, ja ću to! I da znaš, dok ja mogu migat ti mi nećeš ovda mrljat ručak! Eto, to ti je bilo sve!”, usplahireno reče Luca i odma nastavi:
“Bome su vidili i tvog Ivana kako ispod ceste istresa kesicu od usisivača?”
“Je istreso, ali nije usisavo”, reče Manda.
“Je, je, usisavo je! Vidila ga Janja s balkona. Kaže u početko je mlataro s onim usisivačom, mlatni u komodu, mlatni u stolić… a sad s njim pleše ko baletan, uvišćo sritnjak!”, poentira Luca.
“Đava ti odnio Janju!! Laže valan da joj je brk dozauvo! Ko da ne znaš Janju?”, reče Manda.
“Ma znam! Znam da voli svašta vidit, ali brte znam i da neće slagati!”, reče Luca, a onda nastade kraća tišina
“Ma znaš šta Luce, ne valja, brte, ničija! Nemamo se ja i ti šta ovde lagati! Sve su one iste! Oni jadni zabeušeni… da te Bog učuva!”, reče Manda.
“E ote mi rič iz usta moja Mande! Jadna ti je kuća oko koje se svaki dan vrti brza pošta!
To bi se samo modiralo i kave ispijalo!”, veli Luca.
“Jašta moja Luce! Ja crna vakta! E da ovo vidi pokojni stari…eh, eh!”, reče Manda.
“Jašta!”, veli Luca i samo odmahnu rukom i zavrti glavom.
Autor: Jakov Krišto
www.tomislavnews.com
