PIŠEM ALI NE OSTAJE TRAG
Ja sam zid
sa kojeg su poskidane slike
i sada tako pust
ne zanimam prolaznike.
Ja sam prazna boca
koja oceanom pluta
izblijedila poruka u meni
zato ne nalazim puta.
Ja sam pero
iz kog je iscurilo mastilo
i nikad se neće znati
što se u meni zbilo.
Pišem ali ne ostaje trag
samo bjelina bez ijednog slova.
Poput rijeke sam koja šuti
a u njoj bezbroj virova.
Autor: Jakov Krišto
www.tomislavnews.com
